Бранич

492

Н Р А Н II Ч.

БРОЈ 14.

дидо само на концееију, што ју је држава давала и на неки надзор од етране министра трговине н унутрашњих нослова. Првнх идућнх годипа, кад је учињен нокушај железнпце еа локомотивом. свет се много занимаше нитањима чнсто техннчким, Фпнанснјским и трговачким, која беху у вези еа развитком железнпце, а пе занимаше се озбплшо о принципима општега права ове огромне установе, и Фредерик Лист. екопом првога реда, учинио је великп корак унапред нубликујући 1840. год. своје пдеје о еистеми железннчких нруга за све државе, што припадаху старом ђерманском савезу. Разуме се да у овој првој епоси још нпје, би.то ни појма о примени међуиародног права иа ова саобраћајна срества, Свака држава сматрала се за јаку и сретну, само ако 1е успела да оснује железницу за себе, а владе њихове, које ј ои1 пе иојнмаху интнмну солидарнос-т жблезничких нруга са локалним и централним и оиштим развитком држава, задовољаваху се само тиме, да олакшавају ово предузеће, као и сва друга важна предузећа, која се клоне економском бољитку њпховога народа, но грађење железнпца никако не узимаху у евоје руке. Изгледало је да ее железнпчко питање сводп једпно на нитање капитала и интереса, тако да је п Аустрпја, која је прва у Европи саградила железнпцу о државном трошку н као јавно предузеће, напустила мало по мало свој спстем и иродала своје железнице, које еу већ биле у експлоатацији, приватним људима. То је бида ирва епоха у историји железипиа, еиоха са свим трговачка. И како је баш у ово време донет трговачки закон и у Немачкој и у Аустрији, то је бпло врло нрнродио, што еу железнице биле предмет трговачког права, како у погледу каиитала и рачунске адмпнпотрације анонимних друштава, тако н у ногледу њихових правних односа нрема трећнма. То је бпла иериода индивидуалпзма у железничком сиетему. Идеја о каквом међународном железничком ираву, још није могла постојати. Истина је, да ова епоха има врло различне карактере према разлици иринципа административног ирава код разнпх народа. Онажена је важност железннце као јавне установе, п поред трговачког и Финанспјског иокрета, који је произишао из употребе и екснлоатације толикнх стотпна мнлиона, ноче се увиђати, да железниие немају само важност као нова грана индустрије, но да пмају великога пнтерееа и за администрацију. Грађење и експлоатација железница буде доведена