Бранич

®РОЈ I О. Б Р А Н II Ч. 5;9

старих тако и модерних имовниских нојмова п односа упуштаћемо се само онолико, ко:шко је то нужно да се поменута суиротност између баштине н својине разумети може. У првоме реду ваља нам нарочито још приметити, даје баштина нскључно српска установа (право еопственостп на протпв рпмска). Опа се код Срба појавшга, овде се развијала, па је овде најпосле и нропала. Овај српскп појам о пмовиин не сме се никако са другим странпм појмовпма бркати, нити пак страннм непотпунпм речпма нреводнтп 1 ), јер онда је збрка нојмова непзбежна, а иогрешке су одвећ лако могуће. Ограничавамо се дакле на старе и праве српеке појмове нсрпску псторију кад говорпмо о баштиии. Дозвољавамо да под сличним условнма н приликама сличии појмови и слнчне појаве могу п у другом неком народу да се развију, али ови страни појмовп нас се овом прилпком не тпчу, нити смо раднлп да пх испптујемо. Мп баштииу у расирави нашој узимамо увек онакву какву је у историји и животу српском налазпмо, а остављамо сваком даље на вољу, да овај српскн појам о нмовинн еа страннм појмовима иоредн и сравњује, разлике и слнчности испитује и истражује. Но не само да је старо баштино ираво за даиас пропало и изгубило се, век је оно остало ненознато и неиспитано. Затрпано је у исторнјн н прошлости српској-, а застрто највећим мраком и тамом. У књижевиости српској није довољна пажња на п, обраћена. Отуда управо п нотичу разии погрешни назори и разна погрешна мишљења о баштини, отуда најпосле н заблуда да баштнно нраво ностојп још п данас, да је ово живо српско право. Баштцно се право из грађ. законнка изучавати не може, јер као нгго је већ рекосмо, у овом законпку не само да су срнеки појмовн ногрешнн п осакаћени. већ овим закоником баштино је право сатрвено и уништено. Што се иак и у овом законику говори о баштини и баштпиом праву, то је најбољи доказ законодавчево незнања п непознавања појави. Како је баштина нраво већ давно пропало, то је баштина остала као шупља реч којој се тачно значење незна, п која се према томе понајвише без смпела уиотребљава. Модерни за1 ) Тако н. пр. веки преводе баштина речју ЕН)&и1;. Но ово '■(' сасвим непохпуно, јер својство насљедностл нисе једино сгојство које баштпну карактерише, а друго оно не прииада само баштини Ово сво'ство налазимо и код својине. И својина је «8510 ио себи и природи својој наследна. По својству н-следиостн баштина се разликује од ждреба, јер ждреб је шојам не наг-л дме имовине. По системи наследства пак раздикује се баш ина и од својине.