Бранич

521

Човек оа свима евојим физичкпм и исихичким силама сиада јоиг у нижп свет. Тек радом 1 ) евојим живећи у другатву уздиже ои еебе из ирљавог финичког света и постаје чињеница п актпвнн елемент другатвеног еастава, овлађује нредметпма снољњег материјалиог света, а етупа и у разне односе са ееби равипма. Радом се стварају материјална добра (у колико може овде бити речп о стварању), радом се оне придржавају. а радом се развијају и други разнн другатвени односп. Јединично узевгаи рад је најпростије другатвено кретање. Укуино узевгап рад је онет оиа тајанствена спла која све другатвене масе у покрет доводп, п која жиг.от н моћ друнгтвеном организму ствара п даје. Рад пма свог двојаког значаја, 2 ) Рад је иајнре кретан.е у опгате (оперативан значај рада), а у нсто доба рад је кретање у извесном нравцу (регулатнван значај рада). Радом ие само да се стварају н нагомилавају све друштвене масе (интеграција), већ се радом и ио природи разнпх радова оне међу собом деле јг расноређују (дпФереннијација), а у псто доба радом се оне у систематпчки еклад и ред доводе (систематизацпја.) Радом се управо еволвира друштвени оргаипзам. Без рада и ово би биле само мртве масе п гомиле 3 ) нижих светова (анорганеког и оргаиског). Без рада нитп бп се могло развитп ни постојати друштво л.удско. Но и ако је за социолога рад човеков иајнростпје н јединично кретање, инак ово кретање само но себи одвећ је сложене нрпроде, јер иотпче пз човека као најиотиунијег и. иајсавршенијег створа органске нрироде, Све спле физпчког и исихичког света бпле су у послу да ее ова најпростија чињеипца другатвеиог састава створи п ностане. Са гледпшта других наука човек је опет најсавршеиијп ступањ гато га може сила и материја у својој органској еволунији да постигне. Најсавргаенијп створ оргаиске ирироде јесте јединица и елементарна чпњенина друштва, Када је Физичка материја догала до врхунца свога органског стварања и своје оргаиске моћи, тада се тек зачиње друштвенп живот, а настуна соцпологако испитивање. Но еоциологија не бавп се ирљавим фпзичкпм и пспхичким силама које сиадају за њу у нпжп свет. Она нретиостав') Рад у ширем смиелу рсчи као друштвено кретање у оиште. *| Овај двојаки значај додази од човека као психофизичког створа. 3 Мртве за сициолога (са гледишта друштвених наукац а иначе са гледишта прнродпих наука могу бптн и живе.