Бранич

510

Б Р А Н II Ч.

БРОЈ 15.

казна сматрала као редовна п једина за крађе. Старо еврејско казнено нраво мпслило је, да бп правда била довољно осигурана ако би лопов накнадио штету, и поред тога, ако бп још претрппо и новчану казну због извршене крађе. Све што би лопов претрпио и преко тога, сматрало се, дајепретерано. 1 ) Овакво гледнште не налази се у казненом праву других народа, па за то је вредно било сноменути га као особину. Међу тим већ стари Грци имали су другачији поглед на крађе. У разним временима свога државног живота, они су прописивали и разне казне за лопове. Тако је грчко казнено нраво у почетку било врло строго иа спрам лопова. Драконов закон у Атпњаиа осуђивао је лопове на смртпу казну. За то се за тај закон и говорило, да је „написан крвљу човечијом." Но доцније, Солои је учинио толико велику нромену у атинском законодавству, да је за крађу, у место смртне казне, прописао само новчану казну. Овај Солонов закон о облику казне за крађе одржао се и доцније у Атињана. Но само у једном случају, ио изузећу, задржана је смртна казна за крађу. А то је било онда, ако би ко, у времену оиште глади. провалио ограду на каквој баштп, па из ње украо смокве. 2 ) Нама можда пзгледа чудна ова строгост баш нри крагп смокава. Алп пошто је смоква јужно воће, које је један од главних ироизвода у Грчкој, то је лако појмпти ову јаку заштиту главне народне тековине. Вредно је да овде бар само поменемо и то. какав је поглед Ликург пмао на крађе, које би извршила деца. Тако је он узаконно, да се ннкако не казни оно дете, које би украдену ствар вешто сакрило; а на против да се казни строгим батинањем дете, које би украло, а не би умело да сакрнје покрађу. Овако је Ликург прописивао с тога, што су Грцп, у његово доба, крађу сматрали као поуку у развијању ратног лукавства п вештпне. 3 ) Но да су ови појмовп погрешни, једва је потребно и да поменемо.

') В1аска(;о11е, реч. књ. етр. 179. 9 ) В 1 а с к з (; о п е, реч. књ. стр. 179 и 180. 3) В е г 11 е г, реч. књ. стр. 303.