Бранич
528
б р а н и ч.
број 15.
М ЛИ ПИЛНСТЗО ИСКЉУЧ7ЈЕ 0СУД7? Три решења енглеске иороте.
У Франдуској, немачкој, италијанској и т. д. научној ттампије до сад чешће расправљано пптање, да ли треба само иијанство као такво казнити, као и то, да ли судија при изрицању казне треба да се обзире и на тврђење, да је неко нри извршењу казненог дела био напит, и да ли бесвесно, до онесвешћења попето пијанетво може понпштити урачуњивост извршеног дела или не. Објашнење овога питања нарочито су пострекавала човечна друштва нротив злоупотребе шпиритуозних пића. У поменутим земљама, а може се рећи и на европском континенту данас се у опште нрнзнаје, да се напитн не мож е извућп пре!.ч>ј)у немарства, ако за. вре.че напптостп повреди такве законе код коц!х се сама немарност казни . За намерне злочине пак узима нравна наука с правом, да.је одговорност бесвесном нанптошћу понпштена , јер је у ствари правна одговорност бесвеених лица сасвим независна од побуда, ктјпма је сама неевесност ироизведена. Кад би се друкче узело, онда би се и суманути морали казнити, чија је суманутост нлод претходног хрђавог I раскалашног живота. Као што је иак познато, то се не чнни нити треба да ее чини. Али докле се ово овакво доста правплно схватање стварп иалази на европском континенту, дотле је с њим сасвнм друкчнје у Енглеској и Америци. Талго питање урачуњпвости код пијанства још није сасвим одвојено од чисто моралних погледа на одношаје појединца. Мрзост, која се у вишим енглеским и америчким круговима показује против пијанства, не може се ни тамошњп судија сасвим ослободити. Само пијанетво је тамо често предмет парочптих онтужења. Но овоћенае тим мање зачудити кад приметимо, да енглески правници — и поред Моделеја — још ни с појмом о урачуњивости сасма начисто нису. Тамо се судије и правннци још увек држе чврсто начела, да душевно болесне само онда треба казне ослободити, кад је код њих сасма нестало могућности да право од неправа разлнкују. Тек у новнје доба почео је у Енглеској овде-онде да се осећа уплив психолошких наука коме се поједини елементи још непрестано одуниру, као оиасиом за друштвену сигурност. То колебање се огледа и у следећа три нримера узета нз најновије енглеске праксе. I. Децембра 13/25. прошле године стајао је пред поротним судом у Јанкастру Ј осиф Бен, онтужен да је у Барну е предумишљајем убио евоју жену. На самоме претресу изнео је један од тужилаца (СоШп^ћаш) л потврдио доказима, да су муж и жена пре нзвршења Беновог злочина хрђаво живели, и да је томе хрђавом животу било узрок Бегово ппјанство. Од прилике годину дана живео је оп-