Бранич

БРОЈ 15.

К Р А II 11 Ч.

52У

тужени по судској пресуди одвојено од своје жене; но иавреме убиства живели су обоје заједно, иошто је оптуженп својој жени дао био завет — и ис-ти за неко време држао — да се неће опијати. Тај свој завет преломио је оптужени особито на бадње вече (!88о), и из тога се пзродила свађа, која је целу ноа трајала. Оитужени није тога вечера ни легао у постел.у, већ је у особитом раздражењу час силазио на улнцу, час се онет иео уз стененице. Кад је у свитању првог дана Божића његоважена бнла пошланекој својој сусетци да упита, које је доба. зауставиоју је изненадно онтужени, ударио је, нашто је она клонула у оближњу наслоњачу с грозом од ножа, који је овај у рукама имао. На ово ју је он ударио и истим четири пута убо, причинив јој 4—5 палаца дубоке ране. У емртним боловима она га је одгурнула ка камину, ири чему му је испао нож изруке, а она јо, изубадана, с млазевпма крвп, колеиушке до у ходник измилела, где је у року од петнајест мннута и душу нспустила. Кад је један од мимопролазеКих уиитао да ли је мртва, ириметио је оптужени „ако није, онда бн требала да буде," а нре но што су га у истражни затвор повели, желио је да види и целује своју жену, при чему .јој је рекао : „живела ти или била мртва, ти већ знаш шта је несрећи био узрок." Кад су га затворили приметио је оптуженик: „Сад је све прошло; ја сам је својим рођеннм очима вндео, и све што сам учпнио, учинио сам с расуђивањем." При томе је жпвео у тврдом уверењу да лгу је жена била ностала неверна. Осем ппјанства у општини се о њему ничега хрђавог није знало. Узев све у обзпр његов је бранилац у својој одбрани тврдпо, да је он душевно болестан, и да се за убиство не може одговорнпм учннити. На претресу једока-' зано сведоцима да се оптуженик за времс извршења злочина налазио у јако узбуђеном стању, да се штапом ударао, као н да је лупао главом о зид. Нри разннм приликама за врсме истражног затвора лекари су на њему примећавалн лудило пропзведено злоупотребом шппритузних иића (ДеНппт ћ-етепн, 8аи1ег\уаћп81пп), чијп су напади чешће долазили пред пзвршењем злочина. Тек је била прошла недеља дана од последњег напада (под чијим је утиском и злочин извршен) а већ је наступио био други. Норед свега овога прогласили еу га норотници — но саветовању од само пет мпнута — за крива, н иредседавајући судија, одобравајући изрично норотско решење изрекао му је смртну иресуду. Онтужени ју је сасма мнрно саслушао, и колико се могло приметити, она на њега није учпннла никакав јачи утисак. II. Порота у старој Бејлеји нмала је 1. (13.) Јула 1886. г. да судп раднику Џемсу Виљему, старом 18. година, онтуженом за извршепо убиство с предумишљајем над евојом сестром Јеленом В., којој