Бранич

530

број 15

је било шеенајеет година и с којим је он заједно као и са својим оцем плетарем мрежа — становао у једној соои. Децембра 2. (1885.) дошао је оптуженик око поноћи кући у напитом стању. Рекао је оцу да легне да сиава, п узгред запитао како се пигае име неке жене, којој је још нешто дуговао. У место да јс сад п сам у постељу легао, упутио се оптужени — којн је у исто доба као добровољац вршио п војну дужност — на дворшите, од кудасе наскоро вратио. По том зграби своју пушку. која је о дувару висила и одмах опалп нраво пред собом, при чему зрно погодн његову сестру, која .је у постељи лежала и проузрокује њену смрт. Отац му је по томе с великом муком и напрезањем отео оружје из руку. Доведен у истражни затвор, онтуженнк је доцније нред истражним судпјом тврђењима сам нротивуречио. Тврдно је, како је намеравао да најпре убије свог оца, затим сестру па онда самог себе. Признавао је да је своју сестру убио, а узрока томе нашао је у једном доста неуљудном нисму, које му је она нисала. С тога је собом узео I! повише барута. Доцније је додао, како се нада да је његова сестра доиста мртва, и да ће ' он е тога на вешала отићи. Изгледа, као да се некн војник по имепу Малонеј његовој сеетри удварао, на ношто је са својим пуком морао отићи у Ирланд, то јој је отуда н неко љубазно писмо писао. II баш ово писмо је морало раздражнти гњев онтуженога. Дознало се поред осталога и то, даје оптуженнк наспрам своје сестре био увек добар н врло пажљив п њежан брат, и да је своје понашање како наспрам ње тако и иасирам осталих променио нарочито од дана смрти неког свогпријатеља. Сведоцима је иотврђено да је оптужени већ једном самоубиство покушавао, нз чега би се извела његова душевна болест. Државни тужи.лац пак нозвао је са своје стране два лекара, којн су требали да потврде, да је оптужени потпуно здрав, те да му се злочин урачунати може. Пре тога је саслушан др. Савеџ (Зауаде), чији је ирсглсд захтевао бранилац, и који је требао да потврди неурачуњивост оптуженикову. — Примећавамо још овде, да је др. Савеџ не само лекар ве]1 и стручњак у правом смислу речи у психопитолошким паукама. — II ако оптужени није саема еуманут, рекао је исти стручњак у евом извештају, то он изгледа с-увише слабоу.пним н то нарочнто последством шпнритуозннх иића. На основу овога мишљења и још многих разлога, које је за време претреса ирибрао, бранилац се ^трудио да норотнике увери о неурачуњивоети оптуженога; ако пак ову не бп усвојилн, то он предложи, да оптуженог прогласе кривнм :за немарно — никако нак за намерно — убијство. Порота је ирема -томе и осудила онтуженога за немарно убиство, које за собом вуче .летнајестогодишњу робију.