Бранич

БРОЈ 1б.

Б Р А Н II Ч.

531

За време истраге се дознало, да је и отац оптуженога бно пијаница, и да је овај већ од своје Г . годнне почео да пије шниритуозна ппћа и то у већој количини. Но прекомерно је почео да пије тек од дана, кад је умрло једно девојче, које је волео, и којим је намеравао да се ожени. Покушаје самоубиства чинно је увек у пиј анству. III. Последљи случај се тиче Е. Бизе (Веа§е), старе 31 годину, оптужене за убиство с иредумишл>ајем свог деветогодшнљег сина Ханриа. Оптужена је жпвела заједно са својим мужем, и пмала је једнно дете, које је њежно волела. Њено понашање је изгледало често чудновато, иа је и оида изгледало поремећено, кад је самртничко дело (6. Децембра прошле године) извршила. Већ од неког времена она је била с-еби уобразила, да неко хоКе да јој отме њено дете. Њена душевна болест је тако далеко била, да је један лекар јошна два дана ире извршења њеног злочннетва саветовао пријатељскп мужу, јој, да ју што пре преда каквом заводу за сумануте. Кад су но томе (Ј. Децембра око 8 часова у вече њен муж и брат с њом у истој собп седели и разговарали, скочнла је оптужена у највећем узбуђењу са столице и јурнула на нрозор, који је био затворен, п баш кроз једино окно, на коме није било стакла бацила је несрећница своје рођено дете на улпцу нре, но што јој се у томе могло на иут стати. Учинив то узвикнула је ,.ја сам учинила", а за тим је вшне пута понављала: „онп (без ближег опредељаја) хтедоше дете да мп узму." При паду је дете ударило о светилник а за тим о калдрму и лобања му је тако јако повређена, да од његовог живота више ни говора није могло бити, а кад је матн ио томе доведена у истражни затвор изјавила је, да је она била приморана да то учини, да се шта више радује, што је то учинила, јер се такоњено мило дете сад већ налази међу анђелима на небу. Дете је пре тога добро неговала и увек била њежна мати. Морало се породити иитање, да ли је у времену кад је дело извршила могла да суди и о његовој природи и правној важности, зашто је истражни судија потражио мишљење стручних лекара. По мишљењу овпх оитужена је била душевно болесна и није претходно могла нојмнти важностипоследице евога дела. Као основ душевне болести био је и овде дат ЈеНгшш ћ-ешеив. Председавајући се судија овом прнликом нпје много мучио око стручњачки назначене болести, већ се ограничио на то, да каже, да је по стручњачком мишљењу оптуженица неурачунљива и и да с тога даљи докази ни нужни нису. По томе је поучно поротнике, да је оптуженица у тренутку извршења оптуженог дела бесессмо делала и да даљег свог ноступка није могла оценити, на што