Бранич

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 16.

му побијем ауторитет на иољу правничкога знања, и да га је то наједидо, кад ме у евоме чланку „Дакле још мало обавештења о §. 191. гра!|. зак." бр. 8 и 9. Бранича), онако, час заједајућим час исмевајућим тоном испрескака. Нека буде спокојан мој поштовани пријатељ. Ја на то нисам смерао нити и сада емерам. Нп скромност ни нарав није ми то допуштала н онда, када бнх улазио у дискусију са мањим снагама, а камо ли еа љиме, чије знање јаценими уважавам вишенего што он мисли. Ја се, шта впше, не љутим ни на оно што каже да су га моји разлози изненадпли својом „погрешношћу и непречншћеним иојмовима"; јер како бпх ее ја љутио, кад он скоро свима коментаторима ауетр. грађ. зак. па и Упгеру, кога се највише придржавао, рече, да су погрешили? Ово сам нашао за нужно да напоменем претходно ради тога, да неби ни г. Гершић, ии остали читаоци, ногрешно моје мисли тумачили. Је нећу да следујем путем вицева, које је мој поштованн и уважени иријатељ употребио према мени у наведеном свом чланку, цошто налазнм, да најмање има места вицевпма у расправи питања, како се један законскн нропис разуме. Још мање мислим извињавати се, за што ја ово питање у кратко расирављам, као што ми г. Гершић, а може бити п други ко, замера. Ја имам пред очима само текст нашега закона, н о њему сам говорпо п хоћу ево још једном да говорим н да дадем носледњу реч у одбрану против онога, што ме г. Гершић оптужује, да законскн текет самовољно тумачим и на ђунију окреЛем. Дакле, да видимо је ли тако. Текст $. 302. аустр. грађ. законика гласи (по српском нреводу дра Божидара Петрановнћа) овако : „ Скуи више иосебних ствари, које се обичавају сматрати као једна ствар, н назначити именом шједничким, чинн једну скупну ствар, и сматра се као једно цело." А §. 191. нашега грађ. законика гласи: „Впше ствари скоичаних под једним именом чине једну само ствар. и сматрају се као једно цело." Је лн нанг законодавац казао оно исто, што н аустрпјски ? Оче вплио је да није. Он је нзоставно оне речп, које сам подвукао у тексту аустр. законнка, а то баш иоказује, да је наш законодаван одступио од онога спецпалнога о п редел.аја јсднс само врсте збирних стварн I ипЈуегаЛаа гегипр. о ко.јрј цнмско право и аустрпјекп закон говоре, па је д:и> ошитп цојам о свнма врстама нравне целине или збпрних ствари, илн ошнте начело о томе, како ћ е се законскн или правно ематрати више ствари, скончани нод једним именом.