Бранич

БРОЛ 16.

Б Р А Н 11 Ч.

555

Нека се текст нашега §. 191. преведе верно на стран јеннк и нека се запитају јевропски правницн, каже ли он оно псто што и текст §. 302. аустр. закона, па ако онп нотврде да оба текста кажу једно исто, онда ћу ја признати ногрешку. Лли само молнм нека се наномене п то: да је аустрпјскн закон издат 1811. год. а наш 1844. дакле иосле тридесет п више годнна; да је писац пројекта нашега закона знао латински језик н римско право, а знао је без сумње и теорију аустр. грађ. закона, па је пзвесно знао н све разлике између ствари; да је најзад пројект нашега грађ. законпка претресан у државноме савету, па онда санкционисан закон овакав какав је, и да мн нз времена тога савета имамо п других закона, којима се н данас мора прнзнатн велика иажљивост н тачност у пзради. Ја сам у моме одговору „ради обавештења о §. 19'. грађ. законика" (бр. (Ј. Бранича) казао ово: ..Оно истнна обично је, да покретне ствари бивају збнрне или колективне, алп но моме схватању то исто може да буде и код непокретних стваЈш, нарочнто онде, где се но самоме закону или по опредељењу гоенодара какве непокретне ствари, овој прилажу и иокретие ствари н добпјају назив непокретних ствари, н где на тај начпн све те ствари у екупу сачињавају једиу целину." А одма затим замолио сам на учтив начнн г. Гершића, да објасни, може ли то бити, пошто је већ п ои у својој расправи о збиршш стварпма на стр. 17.7. Бранпча у примедбн казао: „на колективној ствари може бити и хииотека ," н ми знамо, да хипотека увек иретиоставља непокретну ствар. На такво учтиво моје питање ево шта одговара г. Гершнћ": „кад бн неко каквоме јевропском правнику озбиљно доказивао, како је видео да корњача лети, он се неби ннмало већма изненадио, него кад бп чуо да и неиокретне ствари могу бити збирне." На тако што год ја управо не знам како да се одазовем, а да мога иоштованог иријатеља не увредпм, јср ме поставио у такав немно ноложај, да морам да доказујем, како и покретне ствари бивају неиокретне, и обратно, како непокретне ствари могу да се иретворе у покретне. Али ја ћу инак нокушатн, да на то одговорим на уљудан начин. Пре свега ја никада нисам тврдпо, да збнрне ствари не сачињавају једну правну целину; али треба знати, а то је и сам г. Гершић признао, да тих целина има разне врсте. Он мп је уштедио труд, да те разне целине побрајам, тнме, пгго пх је еам на страни 324. Бранича побројао. Он ме је нзволео у прпмедби на иетој страни уиутити, које још нпсце о тим разнпм врстама целине да разгледам. Наравна је ствар, да му се на томе морам захвалитп.