Бранич

БРОЈ 16.

В Р А Н 11 Ч.

543

тако"огромне казне то, одакле би лопов етоку украо. За то ее мора узети, да је оно на нротнв ту казну одређивало без икаква нрппита о месту пзвршене крађе. А сем тога ту је казну енглеско нраво одређивало н онда, кад лоиов етоку нетпна не бп одвео живги али би је убио еамо да би однео њено меео нли кожу, па бп ово и урадио. 1 ) Значајно је, да докле је старо енглеско казнено нраво бнло тако етрого на спрам крађа стоке, опет да је било благо на спрам крађа пз дуДана, ма да бп пх лонов извршио п проваљивањем. Бпло би, до душе, много, ако бп се хтело иотврдити, да је старо енглееко казнено нраво, према велпчинн казна за те крађе, било у оиште благо иа епрам крађа из дућаиа. Али прп свем том бар упоредом облика казне за крађу стоке и за ову другу крађу, из дућана, сме ее рећи, да је код ове друге врсте крађа енглеско казнено ираво било блаже јога у свом постанку. Јер докле је за оне прве крађе била одређена смртна казна, као што показасмо, дотле је з^ крађе из дућана била одређена само казна лгошења слободе. Истпна да је ова могла бити и вечита робија према заеебним прплнкама и околностима нојединог случаја. Но у сваком случају, и то је много блаже од саме смртне казне, која једном за свагда човеку одузнма оно, што му се више нигда не може да врати. 2 ) У осталом, старо енглеско казнено право нпје овако благо било само на снрам крађа из дућана. Оноје такво исто бпло п на спрам крађа по рекама, лађама и стовариш.тгша крај речних обала. И за те крађе, ма да бн биле учпњене с проваљнвањем или обијањем, нн старо енглеско казнено право није ннкад проппсивало смртну казну, већ само казне: робије, заточења плн затвора како у ком елучају суд нашао буде према засебним нрилнкама и околностима личним и дела. 3 ) Но да нас не бн ко хрђаво разумео, што рекосмо, да нн старо енглеско казнеио ираво нпје пропнснвало смртну 1 1 8 * е р ћ е п, стр. 282. 2 ) 8 I е р ћ е п, стр. 282. 3 ) 8 1: е р ћ е п, стр. 278. 8 4 с р 11 е п, стр 274—283.