Бранич

584

Г, Р А I I И Ч.

БРОЈ 17.

Кад би се, међутпм, овај принцип усвојио за сва саобраћајна срества, то бп значило усвојити прин-ции уиада у зе.мљу. Но како се европска цпвилнзација најенергичније протнви упадима у онште, то она треба да је противна п упадима у земл.у среством влакова, локомотива и железничких вагона у опште. Ово је праведно не само због унутрашње трговине сваке земље, но и интерес саобраћаја међу народнма нашега дела света бпће тај, да се железннчкп саобраћај у пачелу сматра као ненрикосновен онако псто, као и пошта и то у толпко пре, што се већп део поште преноси железницом. Овде смо доднрнулн ону тачку, где право разних среетава нримењено на железнпчкп еаобраћајнп материјал долази у иротивност са прннцииом ирава својине, које је увек неутрално. Јасно је. да овде долазе она велика пптања, која н код права пловидбе, и која се не могу разрешитн простнм п јединственим правплом. Ми ие велимо да је то ио себи немогућно; доћн ће време кад ће Европа као уставна заједница држава створпти једно право, које ће стојати над интересима ратујућпх страна; али, очекујући на то време, наука међуиароднога нрава треба да обрађује ово пусто земљпште, као што то вековпма чини и у погледу пловндбеиог ратног права. Опа не треба да се заустави на оиштим нрннципима, који се састоје у неколпко апстрактиих и магловитнх деФиннцнја; оиа треба да створн нозитнвна нравила за снецијалне случајеве; на тај начин створиће се најпре обичајно право на основу индивидуалног убеђења оних. којп у свпма стварима траже ире спецпјална наређења, но иринципе. Ми ће мо нрнменитп најпре на с-аобраћајнп матерпјал железница ову главну разлику, пз које пзлазе две партије сваког међународног нрава у време рата како у иогледу лнца тако н у погледу ствари; то је разлика ратнога права између ратујуИих странака и између странака неугралних ; о овим двема категоријама., ми се надамо, да ће мо изнети неке нове идеје, којима ће, надамо се, Инстнтут поклонити евоју пажњу.

(Н \СТЛВИЋ •: СЕ-)