Бранич

БРОЈ 17.

Б Р А Н И Ч.

589

вање често у најам отпраћа и до проејачког штапа одводи. Старо доба то је царство у којем породнца царствује (колектнвнзам), а индивидуа се у иородици истина губн али благује. Но појмовп породнца и индивндуа врло се лако међу собом бркају јер се једно нз другог развија, с тога је нужна велнка обазрпвост. Породицу имамо још и данас, а такође и појам имовнне, али појам иородичне или баштпне пмовпне пе иостоји вшне. Зашто'? — Просто за то што су модерним грађ. законнком и у срнскоме друштву створени такви односи, да је породица свој значај социалнога стварања изгубила, а индивпдуа овај значај себи присвојила, другим речима, законодавац је инднвидуа и овај значај дао. Не иородица већ индивидуа је чињеница модерног српског друштва . Породица то је данас ш.кака што ју процес пропзводње нзбацује, пзбацује ју на калдрму. Па ко је свему томе крив? Не хотећи дубље узроке свега тога да иснитујемо, сву крпвнцу бацамо на модерног законодавца, јер он је створпо код Срба такве земаљске законе, а природа ствари само своје врнш. Он је створио грађ. законик. Није га управо ни створио, него га је доиео из Аустрије(?). Да је створпо друге какве законе, друга би била природа ствари, а и резултатн бнли би посве други. Но да се вратимо иа §. 212. Овај параграФ гласп: „Право сопствености на произвоДе сила човечијпх, и остале покретне ствари, које се силама човечнјим придржавају, осннва се на самој природи, следователно већ је то законом природним опредељепо; право пак сопствености на непокретна добра, као земље засађене п нарочпто не засађене, обезбеђено је уставом земаљским и законом грађанскнм. Ово ираво соиствености на непокретна добра, казнва се право баштинско, или једном речи баштина." Лрирода , устав зсмаљски, закон грађанеки, све су то трице и кучине у историјском развитку народа. Пмовински иојмовн н имовински односи нису Физпчка својства телеса, с тога и не могу да буду чврсте гвоздене и неизменљиве прнроде. Они етоје у најтешњој вези са друштвеном организацијом, ова је опет изменљива, те отуда и нзменљпвост имовинеНо да неби когод мислио да смо ми ради испитујући имовпнске иојмове код Срба и новлачећи паралелу између старих II модерних имовинслнх појмова да проповедамо срп-