Бранич

* ' " '.». - I* ♦ . .' 590 Б Р А И И Ч. БРО.Г 17.

ском свету какве социалистичке теорије, нека нам се дозволи да наведемо овде назоре и мишљење једног највећег ноборника данашњег реда и иоретка у друштву, којег сви с<>циалисте сматрају за акбуржоанског економа и којег за цело нпко не мЈже окривити за какве социалистичке тежње и намере. .! 1 )п 8ћ1аг1: ХНП у свомс делу: начела политичкв ек номије , а у књизи другој глава прва, говорећи о својннп (од.ма у почетку) вели: „Начела која су изложена у ирвоме делу ове иауке у извесноме погледу одвећ се разликују од ових којима сада ириступамо у испитивању нашем. Закони и услови производње добара одговарају и слажу се са физичким истинама. Ови закони немају у себи ничег вољног нн изменљивог. Све што човек производи, мора да производи на начнн и под условима које му ноставља природа спољашњих стварн п физичке п интелектуалне особнне његове прнроде " .. Но ннје то тако односно иоделе д бара. Ово је искључно људска установа. 1Јошто су добра једном већ произведена, роб људски може овим добрпма да располаже како за ираво нађе. Може да их устуии коме хоће, а под условима којима хоће. У неком друштву у којем че влада више аисолутна усамљеност, могућност располагања добрима завнси од одобрец.а друштвеног или тачније од одобрења оних лица која управљају друштвом. Па и оно што је неко лиие нроизвело без ичије помоћи својим самосталним трудом може оно да задржи само са одобрењем друштва. Не само да му друнпво може све одузети, већ то могу да чине и друга лица п чпнила би, кад би друштво остало пасивно, кад не би оно укунно притекло у помоћ, кад неби употребљавало и плаћало друга разна лица која га заштићавају у уживању његових ирава и добара. Лодела добара вависи од заксна и сбичаја друштвених. Правила која одређују поделу добара, то су мшнљења и назори владајуће партије у друштву, а ова правила знатно варирају, када би друштво хтело. (нјстлпиће сб.)

ЈОШ ЈЕДНОМ 0 §. 191. ГРАЂ. ЗАКОБИКА. (сврб1етак ) Критикујући мој доказ са глаголом „скопчати", г. ГершпК велм да баш и кад би се тај глаго .т односио на Физичку везу, то би ииак нри Формулисању §. 191. само толико значи.то, да се законодавац