Бранич

БРОЈ 17.

Н Р А Н 11 Ч.

579

т. ј. желетице 'као ратна срества могу бити поддожене законима рата п на тај начин изићи из граница нрава у миру, у коме железнице имају исто араво , као и евака друга приватна и индивндуална евојина. Осим тога да бн железнице могли ематрати као ратна срества не треба се обазирати једино на могућност, да се из њих на случај рата корист извуче; јер, на тај начпн, свака, иа п најневииија својина на свету, могла би послужити на употребу рата и ностати за непријатеља предмет рата, који је иодложан његовој оружаној силп. На железнице, као на рагна срества треба гледати због саме прпроде њпхове. И за то је довољно да паука и војна нрактика, које у свакој евреиској војсци треба да гледају на железннце као на ратна среетва, да наука н војна практика допста и признаду желеанине за ратна срества п да их тако третирају. Од тога ће зависити епецијално место које ће железничко ратно право заузетн у систему међународног права. Врло је лако доказати да су све европске државе доиста и признале ову особину железннца. У почетку оспнвања железница, на њих се ннје гледало са ове тачке гледишта; најпре се мпслило само на њихову трговачку важност. Ако се не варамо, тек нре дваестину година дирекције за саобраћај на случај рата почеле су да се занимају нитањем железнице као средства за пренос трупа и ратнога материјала. Мислнмо, да је Француско ратно министарство први пуг почело нстраживати колико један влак мсже пренети труна, мерећи колики је иростор вагона довољан да нрими један батаљон н Формулишукп оргаипзадију таког утоварнвања. У то време , а у сразнењу са далапивпм стањем ствари, било је врло мало гвоздених нруга. Међу тим, ова ствар се показала јога у почетку тако ваиша, да су све државе, нре него би дале концееију за нову л.шмју, подносиле пројект миннстру војном да даде своје мишљењз са војничке тачке гледишта. Војна важност железница повећала је се са разграњаваи,зм мреже железничке. У почетку се озбиљно мислило једино иа нренос труна; но мало по мало се увидело, да су железнице најважније средство, иомоћу кога могу да се предаду у руке једног министра војног сви извори једне земље и иомоћу кога може да се концентригае не само војска, но и сва друга срества за акцију и то на свако место како за елучај .нанада. тат о и за случај одбране. Железнице, које у почетку