Бранич

јлч« 19.

Б I' Л Н II Ч.

653

а) У течају своје кодификаторске радње ја сам мислио, да је једап између најпоуздаиијих наслона у стварању новијех термина, разговор о томе с човјеком из народа, којн моиге бнти израз народнога ума. 31енп се чинило, да ће за то бпти довољно, кад се изнесу пред такога човјека битна своктва те ствари, плп одношаја, увестн га у разговор, и приво.Бетп. да он сам да име томе одношају; или барем неке основе за тај назив. А рпол. рекло бп се. да ништа од тога нема простије. Али у нрактици тај мп начпн није ношао за руком; и тпјем путем нпјесам добпо нн један термин. Међу тпјсм овај Факат може да се објаспн и случајипјем ирплпкама. Алп. кад сам изнпо пред такога човјека називс, које сам сам сгворио, тада је он псказивао: разумије ли пх. п у колпко их разумпје; н могу лн, нли не могу ући у народпп језпк. Савјетујућн се с ученпјем аилолозима о поједпнијем термииима, ја сам пмао једнако нред очпма и мишл>ења тпјех ;вуди из народа. б ) У језнку свакога иарода пма рнјечн, које се савршено нрнродно унотребљавају у неком кругу појмова; алн, које се на основу аналогпје евојства могу преннјетн н у другп круг нојмова. Тако оне нмају метаФорскн значај. Тај пријелаз може се потврдптн п у самом народном језпку. гд;је налазпмо такп исти иојав и за иравне изразе. И саме су ријечи .. ираво„иривица" ..криваи/л". ,,лукав" ; у ночетку јамачно. биле само срећне метаФоре. Свпкако, ти нрпјеносп не треба да буду натегнутн и ненрпроднп. Њнхова наличност ва.ва да је очнгледна У томе треба пмати стално иред очнма онај начпн, којим се п сам народпп језик елужп у налпчипјем примјерима. Само с такнм ногодбама може бити така радња стварања термина од користи. в) Разлнковање (дпФеренпјација) појединијех иојмова, као што се зна, бива: раширпвањем, илп сужпнањем значења поједнипјех ријечи. Ииак сетај начпн нзналаска термпна донуштасамо у најре')11м случајпма. и треба се елужитн н.пма с пзванредном оирезношћу. Народ се одвећ мучно одвнкава од облика и значења ноједшшјех рпјечи. које је већ усвојио : и у опште може се казати, да лакше усваја са свнјем иову ријеч, него што мпјења стару, ма у чему. Има нак случајева, да кодиФикатор сматра за мање зло увелпчати, пли емањитп појам пекпм ријечима, иего лп уво-