Бранич

БРОЈ 20.

БЕОГРАД 1б. ОКТСЕРА 1887.

ГОД I.

Р&Н1П ЛИСТ 3А ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ. СРГАЕ ГДР7ЖЕН.Л ЈЛВЕНХ П?1В05ЛСТГПН2КД 7 СРВЕЈН. Лпст взлазп 1. п 1С. сваког иессца.

Е Р А Ђ А УЛОМАК ИЗ ЕНГЛЕСКОГ КАЗНЕНОГ ПРАВА. НАПИСАО Ј. Ђ. Авакумозе! (НАСТДВАК И СВРШЕГАК.) УИ. ЗАВРШНА РЕЧ. Но да, носле овог малог уметка о рнмском и Француском нраву, онет продужимо говор само о енглезком казненом праву. Ово, са својом смртном казном за крађе, не одговара захтевнма данашње науке и цивилизације, који су иротив смртне казне у оиште , а нарочито онде, где се живот човеку, па ма и зликовцу, не одузима за равну чињеницу; где зликовац својим делом није уништио какав туђ човечји живот. У осталом баш и у оним случајима, у којима је енглеско казнено право за крађу прописало казну само лишења слободе, и ова је врло строга; она није саразмерна нрема величини казнене одговориости. која је нриродна последица, кад се повреди туђа само имаовина! А поред тога, енглеском казненом праву мора се замерити и то, што је оно некад допуштало, да се лонови, за време робије, заточења или затвора, још и батинају с времена на време. Ово су остаци само суровости и нечовечности старога доба, које је осудила данашња цивилизација. Поред овога, што наведосмо у прилог томе, да енглеско казнено право, са својим строгим казнама за крађе, не одговара модерним начелима о казненом праву, — оно је још