Бранич

688

Б Р А Н 11 Ч.

БРОЈ 20.

ио којој ее право располагања мери и ограничава према свима у задрузи живећим наследницима". — Где је модерни законодавац од нрава еопствеиости одстуиио, знак је, да није остао досљедан сам себи, да је своме мозгу а модерном српском друштву створио неириродне појмове. II. Да иређемо сада на сам предмет испитивања нашег. Да потражимо у старим сиоменицима сриским својства и особине паштине , а у модерном законику својства и особине својанс. те да их поредимо и сравњујемо. Па какве су сличноети а какве разлике између баштине и својнне ? И баштина и евојина јесу иојмови о имовини, и то нојмови о криватној имовини. 1 ) У томе су ти појмови слични. Иначе нак баштина и својина јесу два екстрема, два но (•!!«' сунротна појма у иеторијском развитку приватне имовине код Срба. Баштина означава породичну, а евојина наиротив личну имовину. Према овоме баштина и својина пмају нре свега својих општих својстава која их карактеришу као имовину у оиште. Сем тога баштина има својих самосталних особених евојстава, а својина онет својих, по којима се ова два појма разликују међу собом и од осталих имовинских облика. И ми ћемо говорити најпре о општим својствима баштине и својине, а затим о њиховим особеним својствима. Истина је обично скривена умотана и увијена, а чеето и затрпана у којекаквом глибу и блату, те ју је тешко наћн. али кад се изнађе, она је обично ироста и лако појмљива; јер је светла и јасна. Код социалних појава је тим теже изпаћи предмет испитивања, што је друштвени живот јако сложен. и што се често разне чињенице и разни односи овде сустичу и исплићу. Сем својине. која је мање или више сгакоме позната, јер у данашњем друштву влада, нама је г.отребна баштина , и то баштина као нрави и овејани економни појам српског народа, ван свију оних својстава, која су јој у току њеног историјског развитка с поља наметнута и усљед којих је она уираво дегенерирала и изметла у својину. Овакву баштину не можемо наћи у модерном законику, јер данас и

') Супротност од имовине : сеоеке, племенеже, народне, државне и т. д.