Бранич

БРО.Ј 21. Б Р А Н 11 Ч. 697

прописана казна ублажује за 2—.3 степена ономе, који је нрешао 14. но још није навршио 18. годину, и најносле 4) у класу, у којој се казна само за један етепен ублажује и где спадају они, који су на вршили 18. алн још немају 21. годину. — ГГриметити је, да се овде ннје обраћала пажња на нолну разлику, што је према данашљем стању науке требало чинпти. На ово се надовезују одређења о глувонемима који су — ако нису нарочнто обучавани — за евоја дела саема неодгонорни, јер не познају друштвене одноее. У одређењима о покушају и промашеном злочииу нема готово ничега новога. Овде је само приметити, да пависки проФесор Буцелати захтева, да се покушај као такав саевим уклони из казн. законика и да се пренесе у нолициски законик ,,о јавној сигуриости", те л да се према томе полициски и казни. Даље се говори о саучеснидима, о поврату, при чему с-е овај у правом смислу подразумева само онда, кад је поновљено дело по тежини казнимости или но јачини мотива равно већ једном кажњеноме (§ 70), и најпосле о застаривању. Ми смо сматрали за нужно, да штованим читаоцима „Бранича" изнееемо у кратко најглавније, начелне ствари овога новога нројекта за велики италијанеки казн. законик. Колико смо и како тај посао умели извршити — остављамо њиховом суду. Ми сматрамо за дужност да овде још папоменемо, да већина виђенијих преставника италијанског казн. ирава с овим пројектом нису задовољни, већ мање више захтевају, да се за основу узме већ горе поменути Песинин нројекат. М. Р. В.

ИЗ СУДНИЦЕ. XXIII. Недостатци на иисмеиом тсстаменту не могу се докавивати сведоцима (ОДЛУКА ОПШТЕ СЕДНИЦЕ КАСАЦ. СУДА; Марија, Јованка и Даница тужиле су суду Хорђа Н. тражећи да им уступи извесно имање, које он држи у своје име, а на које оне имају искључно право наслеђа као унуке умрлог Цветка, од његових ћерака Катарине, Зорке и Стојке, каоједине њихове законите наследнице. Тужени је признао у свему навод тужитељица, али им одбија право на тражење наслеђа, јер је исто њему умрли Цветко као усн-