Бранич

БГОЈ 20.

Б Р А II II Ч.

099. ,

еиорни тестаменат ноднети од стране туженога Ћорђа нс вреди, што нема услова из §. 43б. грађ. закока, а на име што на томе тестаменту нпје занисано, да јс исти тест аменат иред сведоцима од једнога сведока ирочнтан, и што на љему ипје наппсано, да јс завештаоц изјавио, да му је тестаменат прочитан и да је то његова последња воља као и то, да се испитом сведока не може доказивати исиунење тих услова из §. 435 грађ. закона. А не стоје са тога, што Анелациоии Суд држи, да то нису суштаствени недостатцп једног те стамепта те да нсти зоог тих мана не вредн. Стварни недостатак могао ои бити, кад на тестаменту нема подниса довољног броја сведока, иа би се то испитом других сведока накиађавало — који случај овде није. Алн у овоме случају, где је исиитом сведока, који су на самом тестаменту подппсани, доказано, да су они од стране завештаоца нарочи-то иозвани да буду сведоцн његовог тестамента, да су свп заједно били, да је нсти од страие писца тестамента пред њнми и завештаоцем прочитаи, н да је завешталац изјавио, да јс то п.сгова вол.а, дакле осведочнли. да су при нравлењу тестамента иснуњени сви услози, који се §. 435. грађ. зак. траже, — такав тестаменат има вредности као иуноважан доказ. Но Касациони Суд у својој општој седници 14. Мгуа 18М'.) г, Бр- 157-1 не прими ове противразлогс Анелац. Суда ве11 одржи нримедбе свога оделења п препоручг. му. да по истима и ностуии. Дакле изрече, да се сведоцима не може доказивати испуњење услова из §.435. грађ. зак. који би на ппсменом тестаменту недостајали.

Е Е С Е И К Законски предлози за овогодишњу скупштину односе се на све гране државне управе. Међу предлозима иравосудске струке налазе се закон о стецпшном поступку, закон о уетројетву судова н закон о иравозаступницима. Овај последњи законски иредлог оснива се на пројекту, који је скуп јавннх правозаступника у Србији усвојио, алн, као што дознајемо, са извесним нзменама, које међутпм не обарају начела, усвојена у поднетом предлогу од стране правозастуиника. * _ * Министар Правде г. Ј. Т>. Авакумовић, ради, као што дознајемо, на великом научном делу о теорији казненог права. Гаинје монограФије г. иисца ио овом иредмету, које су нашем правнпчком свету познате, ући ке свакојако, можда у-неколико нромењеном облику, у