Бранич

БРОЈ 21.

Б Р А Н II Ч.

711

восудно : а по указу од 3. Августа 1851 год. (зб. 6 стр. 42) установљено је оделење судебно. Ово оделење примало је тужбе против суђења судова, п по њима изискивало акта од судова ради расматрања свију парничних, кривичних п пуиилских предмета, који би се Књазу подносили, или би судовима с уиутством повраћани били; издавало је нужне циркуларе и уиуства судовима ио тим иредметима; и саопштавало судовпма књажеска решења ио нарннчним, кривичним и пунилскпм делпма. И тако касациона власт врховнога суда дошла је у неизвесност, или као гато се онда говорпло „у педоумјеније". С тога је одма нокренуто нитање о томе, у коме ће случају врховнн суд књажеске нримедбе, на његову пресуду учнњене, прпмпти као обавезпе, да лп одма код ирвог или другог касирања његове пресуде; и на ово је 17. Октобра 1851 год. (зб. 6 стр. 53) следовало решење : „Кад бп Књаз у једној већ једанпут рекурираној иарнпцп. поводом новторене жалбе незадовол.ие стране и по други иут пресуду врховнога суда касирао, онда, ће прпмедбе, које врховпом суду том приликом иротпв исте пресуде његове учињене буду, иматп свакако за њега обавезну снлу, н по томе, он ће дужан бити на основу истих примедаба у делу те иарнпце нову своју последњу нресуду пзрећп, н такву парничним страпама доставити." Дакле имали смо четири степена судова: првостепени, анелациони, врховни и управни или књажески, назван кабинетски суд. Може се мислнти, колико је година ваљало чекати иарничару, док му парница кроз еве те инстанције прође и сврнш се! Такво стање нравосудства трајало је код нас до 1855 год. Те годпне, уредбом од 28. Декембра (зб. 7 стр. 104), која почпње са оваквом мотивацијом: „увјерившн се, да би цјелн судонроизводства, а н потребп народа сходннје бнло, да ее касациона власт, коју је до сада Књаз упражњавао, са врховним судом соједини, нашли смо за нужно касациону власт на врховнн суд пренетп. и тако истом суду, поред досадашње његове еуђења власти н касацнону власт придодати," —опре-