Бранич

710

Б Р А Н II Ч.

ВРОЈ 21.

апелац. суда од 1840 год. дошдо ново уређење апелац. еуда уредбом од 1.Нов. 1846 (зб. 3 стр. 148). По овоме апелацнонп суд бно је суд другога степена са онолико псто особља, колико је п дотле имао; но за потпуиу седнпцу изискивало се, поред председннка, пли његова заступнпка, најмање још два члана. У казненим предметима оне нресуде апелац. суда, које су гласиле на мање казне, него што се морају слати врховном суду, биле су пзвршне. Но ако бп апелац. суд оптуженога за невина огласио, а он је првостепеном пресудом ма на колику казну осуђен био, онда је пресуду своју морао у сваком случају и суду врховном на расматрање поднети. У грађанскпм нредметнма пресуда апелац. суда, ио правилу, пзвршна је. А где закон донушта парнпчару да може жалбу п врховном суду поднетп, парничару је остављено 8 дана рока од нријема апелационе пресуде, да жалбу пзјави код првостепеног суда. Како овај један аиелац. суд нпје био кадар да посвршује сва дела, која иредањ долазе, то је установљено 23. Септембра 1847 год. (зб. 4 стр. 99) још једно оделење апелацпоног суда, или боље рећи још један апелацпопи суд. Јер по уредби од 9. Октобра 1849 год. (зб. 4 стр. 120) подељена им је надлежноСт по територији, и радили су независно једно од другог, па дотадашњем апелац. суду, који се звао I оделење, припала су дела пз округа: крапнског. пожаревачког, смедеревског, београдског, где се и суд вар. Београда подразумевао, ваљевског, шабачког и иодринског; а новоустаповљеном, које се звало II оделење, из округа : ужичког, чачанског, рудничког, крагујевачког, јагодинског, ћупријског, крушевачког, алекспначког, гургусовачког (садањег књажевачког) н црноречког. Ми смо нз досадањег прегледа впдели трагове кабинетске иравде из раннјег доба; а сада наилазимо на праву кабинетску правду. Тако по указу од 7. Новембра 1850 год. (зб. 5 стр. 297) установљено је у књажеској канцеларији једно оделењв ира-