Бранич

БРОЈ 21.

Б Р А И И Ч.

709

помиловање: прво, због величине казни, као што су емрт, вечна и дуготрајућа робија, лишење чина и звања; а друго, где би особита опстојатељства п побуђења саветовала, која би или сам апелац. суд приметио и уважио, или по изложењу и захтевању самога осуђеника уважнти требало. 1 ) Примиритедии судовп уређенп су прнвремено једннм регламаном попечптељства правосудија од 17. Јуна 1839 год., у истим граннцама, које је устав положио. Додато је само то, да у грађ. предметима, ако би се парничари добровољно помирилп п поравнали, примају и потврђују п таква поравњења. 2 ) Уредбом од 9. Септембра 1846 год. (збор. 3 стр. 132) установљен је врховни суд , као коначнн суд трећега и последњег стеиена. Састојао се из једнога иредседннка и четири члана, са осталим особљем. Имао је двојаку власт: власт су1)ења у последњем степену, н влает касације над суђењем апелацпоног суда. У казненпм нредметнма њему је апелациони суд нодносио на расматрање нресуде, које изрнчу казну смрти, нлн робије од три годпне веће, или заточења, нлн лпшења чина и звања ; и ове иресуде он је или потврђивао, или нренначавао, илн са унпштењем делнмпчним или целим на ново нслеђеп.е и суђење враћао. А сваку своју пресуду, која бп садржавала казну смрти, или робију од 6 година дужу, илп толпко заточења, нли лишења чина и звања, он је но дужности иодносио нреко попечнтељства нравосуђа Књазу на номиловање. У грађанским иредметима могле су стране иротив иресуде врховног суда за 15 дана од кад прнме пресуду поднети Кн.азу жалбу плп рекурс ради номоћн. За нотиуну седницу овога суда, изискивало се, поред председнпка, најмање још два члана. Пошто је установа овога суда сама собом донела пзмену положаја апелационог суда, то је, на место онога устројства *) збор. I. стр. 196. -) исти збор. стр. 230.