Бранич

714

Б Р А Н 11 Ч.

БРОЈ '2 1 .

1. ТврдоКа. „И сви хрисовуљи и просхагме што јест коме учинпло дарство ми, н што ће коме учинити, и тези багитине да су тврде." (Душ. зак. чл. 68.) „Властела и властеличићи који се обретају у држави царства ми, Србп и Грцн. што јест коме дало царство ми у баштину п у хрисовуљи, п држе до сијегази сабора, баштине да су тврде.-' (Душ. зак. чл. 40.) Баштине су дакле тврде. Под тврдоћом треба разумети надорганско својство имовине, а не физичко својство земље. Овпм својством не само да се утврђује власт имовинска на извесна добра, већ се ова власт у друштву људском оспгурава п ујамчава, њоме се у исто доба искључују други чланови друштва од власти на извесна добра, дакле одређују и регулишу се имовпнски односн у опште. Ово се нарочито види пз тога што се својство тврдоће распада: „Да њест вољан господин цар ни гоепођа царица никоме узети баштине но спли, ни купити нп заменити." (Душ. зак. члан 7.) Даље право баштино је : „неотемљемо", ..неиоколебимо". „неиотворно", „џеразоркмо", „неиотакновено" н т. д. 1 ) Кад би претресли све старе споменике, без сумње да би нашли јошт које овима' сродио својство; ио за нас је доста и оволико, јер свима овим н оваквпм својствима само се утврђу.је власт имовинска у опште, а све се сводп на једно и исто, на својетво тврдоИе. 2. Слобода. „II све баштине да су слободне (од свнју работа и поданака царства ми) разве да дају соћ и војску да војују по закону." (Душ. зак. чл. 39.) Под слободом треба разумети самосталноет и независност имовинске власти. Имовпнске влаети на неки предмет могу такође да буду разне, и да се на разне начиие међу собом сустичу и исплићу. 2 ) ') Види стара сриска иисла, Гласник XXIV С тр. 247, 252, 265, Гласник XXVII тр. 294. 5 ) Примере оваквих компдикација даје нам нарочито Феуда .тизам.