Бранич

БРОЈ 21.

Б Р А Н II Ч.

715

Баштина и својииа јесу иојмови еамосталне и независне имовине. — „Од свију работа и поданака царства ми," карактерпше искључно Феудално доба. — Но батнтине су имале још и извесних обвеза спрам свога племена п народа, давале су соЛ и војску. А својииа? 3. Право ириродног растолагања т. ј. употребе добара за ироизводњу и живот човеков. Чл. 73 Пољичког статута каже нам за баштину: „онај којн ју држи има ју радовати н уживати и о њој живети; да није подобно да ју камо страћи ни обрати." Ово својетво припада како баштпни тако п својини па н свакој имовини у опште, јер производња п живот човеков н јесу управо дсл, сваке нмовине. Као што нам Пољички статут посве јаено каже, овамо не спада отуђавање имовине. 1 ) Тврдоћа, слобода и употреба добара за производњу и живот човеков јееу оишта својства имовипе, она сачињавају имовинску власт у опште; без тих својсгава лојам имовине немогућ је, п имовина не бн имала никаква смисла ни цељи. Ова својства ирипадају свакој имовини сљедствено и баштини н евојпни. 2 ) Но при изучавању овпх својстава треба бити одвећ обазрпв, јер се она врло лако бркају еа својетвима друге категорије (особенпм). Тако н. пр. многи мисле да својство слободе за собом вуче својство оту^ивости , што је посве погрешно, јер под слободом треба разумети баштинину самосталност п независност и нпшта друго. Отуђивост је особено својство имовинско, оно нпје својствено свакој имовиии. Имовииски појмови се у друштву нојављују много раније иего продаја и куп, дакле чак п у оно доба кад о отуђивању јошт не може ни речи бити. Отуђивост није имовини прпцодно својство у ономе смислу као што се то обично мисли, оно је природно само извесним облицима имовинским (н. пр. својпнп), а појам имовине могућ је и без овога својЈ ) Отуђивање спада у ред оообених својстава, оио припада сиојини. г ) Да и својини припадају ова својства јасно нам кажс §.211 грађ. зак. „Све ствари, добра и права, која Србину принадлеже, јесу његова својина пли сопственост, које ће рећи, да ,је сваки Србпн савршени господар од својих добара, тако да је он властан, ова по својој вољи уживати, с н.има по вољи располагати, п свакога отуда искључпти, наравно по пропису закона." — Но расаолшати треба овде разумети у ширем смислу речи, дакле, осим природног располагања, јошт и располагање у смислу отуђивања, и располагање тестаментарно, што су особена својства својине.