Бранич

БРОЈ 21.

Б Р А Н И Ч.

717

јине не захтева се бнтн члан племена, не захтева се ни кап крвп људске; захтевају се само т тре. Штета што диктаторима берлинског уговора није на памет пало да стране непокретности у Србији ослободе и од порезе („све баштине да дају соћ"), као што су знала њпхова браћа у турско доба, да ослободе своје гра.ђане, којп живљаху л рађаху по Турској, од разних данака н пореза, обвеза која је владала н за српскп народ све до најновијих времена. Данас је у Србији дозвољена и странцима непокретна имовина, и то на основу некаквог реципроцитета, и некаквих модерних и културннх појмова о имовпнп, као да може бнти речи о реципроцитету међу народима који не стоје на једнаком степену економног савршенства. У оваквом случају за неразвијенијн народ рецнпроцитет је прост исмев, а доводи га у крајњу зависност и потчињеност. Ни једном Србнну не може на иамет пастн да непокретна добра по страном свету купује, јер Србија је за каиитализам јошт посве нова и неисцрпљена земља, и капитали овде носе сразмерно велпки доходак; док је налротив прпродно богаство п пзобпље српеке земље а п велики доходак што га капнтали у Србији доносе. велики мамац за странце. Модернп законотворци, поборници и обожаваоцп својине, у толиком су степену љубнтељи равноправностн(?), да чак и дивљацима, којн можда и немају појл^а о имовини, дозвољавају својину у својој држави, иа и евојим надничарима дају право да подижу палате н купују спахплуке, право које је посве илузорно и прост исмев. Према овоме баштпна јошт носн у себи друштвени и народни карактер; у сравнењу спрам својине она иочпва у народним п племенским оковима. Својина нанротпв установа је кбс мбиол итске прпроде; она се не слаже са начелом народности у економној науцп. Својина је слободна (пуста и разуздана) као тица на грани, само што многи ловцп иа њу циљају, а у неким су земљама већ н читаву хајку иротпв ње подигли. Што се тиче постојанства т. ј. степепа тврдоће нмовинске власти, ваља нам приметити, да је имовинска власт код баштине много тврђа п поузданпја него ли код својине. Баштина је стална и чврста, предметп имовине (куће, земље и т. д.) остају вечно у власти породице. Својина је одвећ неиостојана и непоуздана, јер је клизаве нрироде; нредмети имовине овде радо мењају господаре. 0 каквом постојаиству и каквој чврстоћи може ли бити речи ири данашљој економној