Бранич

БРОЈ 21.

Б Р А Н И Ч.

71»

Под товаром једнога воза или вагона у смпслу поморскога права, мп разумемо све оно, што железнпца преноси, али пе за своју потребу, као н. пр. камени угаљ, но све оно што железница према товарном лнсту (ЕгасћЛпеГ) има да пренесе на одређено место. Овај товар се може састојатп из предмета за општу употребу, као иредмета трговине и из предмета ратних илп ратне контрабандв. Кад питање о ратној контрабанди уноредимо са оним разликовањем, које смо раније навели пзмеђу државних п ириватних железница, онда држимо да можемо усвојитп принции ио коме воз или вагон приватне железнице једне од ратујућих страна, кад се увати у ратној контрабанди губи своју особипу ириватне својине према оружаној сили противниковој и може бити конФискован као год и воз или вагон државне железнице. Ако је пренос предузет својевољно, онда је то очевидно учињено на свој еопствени ризик; ако ли је предузет по наредбп државне власти, онда му остаје право да тражи накнаду штете; али природа његовога ирава с погледом па противника остаје једна иста ; због транспорта ратне конграбанде возови ириватне железнице ратујуће стране имају се сматрати као пљачка за непријатеља. Али, ако саобраћајпи материјал припада неутралној сили, онда је пнтање да ли општи принцип неутралности саобраћајног материјала даје право иреноситн ратну контрабанду ван граница територије ратујућих страна или другпм речима да ли карактер неутралног саобраћајног материјала садржи у себи и пмунитет свакога товара без разлике. Према аналогији поморскога права главно је пптање у томе, да ли се општп принцип по коме „застава покрива товар", може применити и на саобраћајни материјал неутралних возова, којп уђу у територију једне од ратујућих страна. Очевпдно је, према аналогији поморскога права, да код железница и њиховог саобраћајног материјала, натпис навагонима, који обележава љихову народност, треба да заузме место заставе и да документи преноса, што их влаковођа носи собом (РгасћЉпе!') значе оно исто, што и документа и возни листови код лађа. Осим тога познато је, да за железничке пруге не постоји нринцип апсолутне европске неутралностн, који би био усвојен као правило међународнога права, а тај прпнцип мећутим постоји за неке извесне морске путове и канале.