Бранич

БРОЈ 21.

К Р А Н II Ч.

723

ГРИЖА САЗЕСТИ КОД КРИВАЦА КРГОШНЛЛНА II СТАТИСТИЧКА СТУДИЈА Написао х. ^ЈР ери Г.РЕВЕО С ФРАНЦЗ'СКОГ м м. ж. (НАСТАВАК) ГГма другн један носреднн доказ за нотиуно отсуство гриже савестп; то јо, изјава многпх осућешн;а да у апсанн налазе тодан.и пријатан, стан . 31п смо приметилн да осуђеници у свом обпчном говору назнвају апсану „кућом". Н. вели за Миланску апсану: „о мој мали Милано, о срећна кућо". Између св!тју осуђеника, које сам нспитивао, нашао сам само њих осам, којн су ми искрено изјавили да пм је становање у апсани непријатно и тешко; Г)1 налазаше да је у апсани врло угодно, други је не налазише непријатном, а некима се баш тамо допадало. Ево како носледњи одговарају: „Не осећам никакво зло, налазим се врло добро." — „Овде сам као код своје куће." Један ми лопов рече: „Шта ме се тиче, ја сам да не може бити бо.ве, миран сам и сасвим безбрижан." Н: „никад ннсам бпо тако добро као у ансанн, никад нисам спавао тако мирним сном." Свс ове изјаве утврђују опсервације Томсоиове и ЈГомброзове. Томсои вели: „ Ја сам видео зликовце који тако дубоко и мирно спавају, као иоштени и невини људи, који се код своје куће у потпуном спокојству одмарају." 1 ) Лом•брозо у својој књизн: Еривац наводи осуђеипчку несму, у којој се овако хвалн аисана: „Апсано, моја мила и срећиа апсаио, ти си мој живот, како ја волим да у теби станујем, нроклет да је онај, који о теби зло говори, који мисли да се у апсани свако снокојство изгуби. Само се овде налазе браћа и пријатељи, овде се налази новаца, веселп мир, овде се добро једе." 2 ) Ово отсуство тужног сећања за учињену крнвицу најзад се помеша са равнодушношЛу сирам броја иретриљених !) Тћотзоп, Р.чусћојоку оГ Сг1тша1в. Стр. 20. 2 ј Вошћгово, 1/ћотте соирађ!е. Стр. 602.