Бранич

БРОЈ 21.

Б Р А Н 11 Ч.

703

мене њихово уређење нролазило за ово пола века и више, а друго о томе, какви су уелови за звање судијско полагани, и каква су права н дужности судија била некада, а каква сада. Први део реФерата пуштам без нкаква коментара, а у другом делу, бпћу тако слободан, да н евоје неке назоре додам Наравно, да овај чланак плн реФерат не може бпти онако кратак, како би ја желео; јер се не могу тако у кратко псказатп све промене, које је једна установа за педесет и више година иретрпила; а после тешко је говорити о органнзацији судова, а не дотаћп се местимице, норед иадлежности њихове, још н њнхова поступка. Тако. дакле, овај ће предмет заузетп нешто впше места у „Браничу" иего остали чланци. Алн, у интересу саме ствари, ја молим да ме уредништво за то нзвпнп. I ЈЈични састав судова; њихов задатак и поступак. Овај део реФерата, састављен но аутентнчним изворима, говорпће, у колико је могућно внше, оним званнчним језиком, какав је био у време. када су поједнне уредбе нздаване. Да почнем прво од устава 1835 годнне. „Правосудије руководнће се н наблудаватп по свему Књажеству Сербије у име Књаза као и досад." — чл. 7 7. — „Руководство нравосудија нредаће се судовима, који ће се, но обнародованију србског закона, у трн степена установитп. А за сада принада опо : а. окружним судовима; б, великом суду у другом стенену као апелацијп; н в. совјету државном, који ће одредитн једно одјеленије. као судилиште у трећем н последњем етепену." — чл. 78. — „По свој Сербији руководиће се нравосуд1гје једнако п по једном закоиику србском, којп ће се како за грађанске парнпце, тако н за кривице и злочинства што скорије јавно и издати п судовима претиисати." чл. 79. — „У иопечитељству иравосуднја одреднће државни совјет четнри члена државнога совјета, којн ће донде док се