Бранич

750

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ '/2.

кључно ни лично нрииадао, те с тога се на основу личнога начела ништа није могло иаслеђивати. Као даљи доказ колективнога наследства могу нам нослужити остала особена својства баттине, јер сва ова својства стоје у међусобној органској вези. Кад је иаследство колективно и кад нојам баштпна у себи закључава сав ток и ред наслеђа, онда је по себи јасно да сва законска наређеља по овоме предмету као сувишна отпадају јер прпрода имовине сама собом све регулише. И заиста у старнм споменицима, осим ове баштинине вечности у ошпте заснованој на колективизму, не налазимо никаквих законских наређења о наслеђу, осим случаја кад баштина у току и струјању своме застане. т. ј. кад породИца пзумре, а баштина иусга остане. Три су начина могућа при иаслеђивању оиустеле баштине. а) Први, колективизму пајприродннји пачпн јесте тај. да опустела баштпна пређе у имовнну илеменску (друштвену), јер пуста баштина и није ништа друго него племенштииа. II заиста у старим споменицпма и налазимо прпмера да нлеменски иоглавари иаслеђују онустелу баштину. или опустеле делове н.снс (ако се она цеиала). 1 ) Па и Душанов зак. дозвољава наслеђивање оиустеле баштиие издељеиомо роду само до извеснога стенена сродства (трећега братучеда). а иреко тога стеиена баштпна и по овом законику остаје п даље нуста. т. ј. нретвара се у племенштину. б) Други начин, који се такође слаже са нриродом колективне имовине јесте тај, да се оаштина враћа опим нутем којнм је и дошла, и у своме повратку кад на етаро разграњавање паиђе, да се разде.т.ује н на ностојеће ограике да пређе; алп на сваки огранак да пређе колективно, а не да ирииадне појединим члановима и њиховом потомству. в) Трећи начпн састоји се у томе, да се само на стеиен сродства гледа. н баштииа најближем роду устуии. Овде су могућа два случаја. Први случај још је саобразан баштпни п њеном колективизму, а го је тај, да се овај најближн род и његово потомство који хоће опустелу баштину да наследе, избапе из задруге у којој живе, те да иа опустелој баштпип образују

') Види иовељу босанскога краља Стјепана Остоје, Гдасник XXIII Стр. 50—03.