Бранич

751

п створе нову кућу. која ће ее такође по етароме напелу колежтнвизма управл 5 ати. Други случај састојн се у то.ме, да најближи род и љегоно потомство остану у старој задрузи својој, а да наследе (шустелу баштпиу. Овакво насле])ивање већ је супротио колектпвизму, јер се тиме замеће и ствара прЛија (оделита нмовпна). Чл. 101 Душ. зак. 1 ) јесте комбинација првог начнна н другог случаја трећег начина. У колпко је овај члан саобразан другом случају трећег начина. у толикоје оно наређење Душ. закопика одступање од колективизма, погрешка старог законодавства нротив баштине и њене ирироде.'-) Имајући у виду да је баштииа породична н вечна имонина; нрестаје свака реч о тестаментарном располагању овом нмовииом, јер баштнна је увек морала у целпнн са потомства на нотомство да ирелази. а ) 1«од старих Срба тестамеитарно могло се раснолагатн само оним добрима која не бејаху баштина, већ која ношаху карактер оделите нмовннеке властн. Тако н. нр. нрћпјом. што старп Пољпчаии пазиваху содаили провижијон од госаоде (чл. 29), а то је оно што је неко собол н својнл трудом особено од оног са којилг гига део у тлелгснштИнн аздворио, нашао, добно, ирнбавио (и т. д.) тиме је тај чбвек вољан лгогао бнтн // жнвот п смрт (чл. 74); баштнну је иак морао оставнтн онде, где ју је н нашао (чл. 73). Уиозиавшп у иајкраћпм иотезима својство баштиие наследности, наступа дал.е питање, а да ли је своји на наследн а? Мнл велн да својпиа нпје наследна. По његовом мишљењу наследност је својпни с ноља еилом грађ. законика неумесно наметнута. а она сама ио себи п природп својој није маследиа. Шта вишс Мнл доказује да се наследност ие слаже са начелима евојине. 4 ) Разумева тестаментарно раснолагање својином

Ј .| „Којн иласте.шно не у:шма дсце. нли аво је имао деце на су ова умрла, да по његовој емрти баштина нуста стоји, док се не обретс од његова рода до трећега братучеда : тај да нма м.егову баштнну." -) Да је ово ногрешка старог законодавца види се већ из тога, што се оваква нмовинп зове ирИија а не башти^а.

2 1 Тестаментарнр располагање н не спада овде код наследства, оно спада код трећег оеобеног сво.јства у овој раеправи.

• 4 1 Код својине лн+ноет јссте Фактор имовински, а ипдивидуална воља т. ј. еамовол.а Гимовинска разузданост) главна је карактеристика ове имовинске власти. С тога Мил мнели да је еамовол.но тестаментарно раснолагањс природно својини, а

интестатско насле1>е да ее не елаже са природом својине.