Бранич

БРОЈ "22.

Б Р А Н И Ч.

763

лреиа чл. 21 зак. о таксама има да узме, као да незадовољство тужиоца Сотира није било ни поднесено, и но томе апелациони еуд. не имајући незадовољства од стране Сотира, није могао и за њега пресуду расматрати, пошто виши судови расматрају иресуде нижих судова у грађ. сноровима само ио незадовољству или жалби дотичне стране, а где тога нема, као што је било овде за Сотира наснрам реченога члана 21 закона о таксама, тује анелационп суд био дужан да потражи таксу за анелату, као што је сад касац. суд од Сотира потражио, и кад је Сотир неби положио, дадело по §. 316 грађ. иост. ио Сотировом незадовољству и не расматра. Овакав законски иоступак ништа се не мења тиме, што Сотиров сапарничар Коста нема одкуд да плати таксу, јер немаштина Костина не оелобођава н Сотира да не плати таксу. Па како је апел. суд противно овоме нресуду изрекао и но Сотировом незадовољству то касац. суд, не унуштајући се у осталом у расматрање овс пресуде, на основу §. 325 грађ. пост. ништи номенуту иресуду односно тужиоца Сотира што је апел. суд нресуду првостепену расматрао и но његовој апелати." Но апелациони суд не нрими ове примедбе касац. суда са ових разлога: „Као што се види из §. 60 грађ. суд. пост. лица, којима нраво или опарничени нредмет заједннчки припада, могу као учесници заједнички тужити или тужени бити. По томе, кад који од оваких парничара „заједничара-' о извесном праву буде суду поднео какав акт, онда се тај акт како по §. 60 тако и §. 74 грађ. суд. пост. има сматрати, као да је поднесен од^свију заједничара, ако се они — заједничари — против тога не изјасне. Са ових разлога и обзира судови о заједнпчком ираву не наплаћују од свакога заједничара нонаособ прописане таксе за тужбу, него наплаћују у скупу само онолико, колико би то наплатили од једнога парничара; по тим разлозима и обзирима судови о овако заједничком праву и не изричу више но само једну пресуду. Држећи се овога апелационп је суд и у овој парници сматрао се за позваног да расматра пресуду и по незадовољству Тужилаца, ма да један од њих, а нмено Сотир, није ноложио прописну таксу за незадовољство. Јер кад стојп то, да Сотпр п Коста имају заједничко право, па су то право једном тужбом и тражили; даље, кад стоји то, да је против првостепене пресуде, пуномоћник Сотиров и Костин поднео само једно незадовољство и на послетку кад стоји то, да је један од тужилаца поднео уверење о немаштнчи — онда према свему