Бранич

број 2.5 и 24

В Р А Н И Ч

789

висиће у првом реду од стручне оцене коју он у скунштхган добије. Акр се пројзкт у начелу усвоји, не сумњамо да ће се на његову редакцију обратити озбиљна пажња, јер има много чланова који су доста нејасно формулисани. 2. Декембра 1887.

БАШТННА И СВОЈИНА ИЛИ ЕОЛЕЕТИВИЗАМ И ИНДИВИДУАЛИЗАМ КОД СРВА наш1сао клтл ?.?д:слзљзз^т. (НАСТАВАК) 2. Фактор имовински. Част друга модерног грађанеког законика говори о иравима стварним , а глава прва ове части о стварима и иравима на ствари; у §-у 182 одређује се већ шта је то фактор а шта предмет имовински. Овај параграф гласи: „под именом ствари разумева се у законом смислу све оно, што није човек, или није лице, а на потребу човеку служи". —- 1грасна дефиниција! Модерни законодавац место да позитивно говори, он негативно изврће: ствар је оно што није човек, човек је оно што нпје ствар. Кад би неко наиван био, па површно узимао и тумачпо речи модерног законодавца, могао би мислпти, да се овај законодавац уздигао на неко идеално, човечанско, па чак п божанско гледиште, те да отуда свет учи шта треба да буде фактор а шта предмет имовински, у самој ствари пак овај законодавац упао је у физичко блато до гуше. Чудити се човек мора, да овако говори модерни законодавац, који је своју мудрост поцрпео поглавито од старих Римљана. Зар модерни законодавац не зна да и човек може да буде предмет имовине, ствар у законом смислу? ■ — Да бн се о томе уверио упућујемо га на историју Римљана, када је код њпх ропство владало. Роб је ствар, предмет имовпне, у римским законицима. Ак® се модерном законодавцу више допада српска него ли рпмска историја, онда га упућујемо на чл. 42 Душановог законика, где се каже : „и отроке што имају властеле, да су им у баштину, и

БРАНИЧ

50