Бранич

774

Е Р А Н И Ч

врој 23 и 24

0 РЕФОРМИ НШЕГ СТЕЧАЈНОГ ПРАВА од МИЛЕНКА М. ЖУЈОВИЂА СЕКРЕТАРА МИНИСТАРСТВА ИРАВДЕ Има већ више година како се у нашој судској пракси ириметила недовољност и иепотпуност нашег закона о стециштном поступку. Осетило се, да су у садашњем закону, многи односи, врло значајни, остали не регулисани и да су многа права недовољно осигурана. Стечајни закон има једну специјалну цељ. Он треба да пропише за извесне дужнике нарочита правила, како ће се њихови дугови исплаћивати. Многи људи користећи се кредитом који уживају, ступе у обвезе према многим лицима, а доцније се покаже да они нису у стању да одговоре свима повериоцима. Повериоци који су ближе лакше сазнају за такво стање њиховог дужника, па ће похитати и да се наплате. Остали повериоци морали би све изгубити, ако је дужниково имање мало. Да се не би тако једни повериопи сасвим измирили, а другима ништа да не остане, закон долази да свима тим повериоцима да извесан положај, који их често сасвим уравњава. Сада више није потребно говорити колико би неправедно и колико за кредит у опште штетно било кад би се оставило, да се једни повериоцн на. штету другпх сасвим измирују, а други, било због несреће дужникове, било опет због његовог непоштења сасвим пропадају. И интерес правде и интерес јавнога кредита захтева, да за стечаје у држави постоје нарочити ирониси, те да се свима повериоцима, у границама могућности и по нанред означеном реду гарантује исплата њихових тражбнна, да формалности за испуњење овога не буду дуге, и да једни повериоци на штету других не намирују се са дужником. Па не само да формалности за постизање и утврђење права у сгечају не треба да су дуге и компликоване, но и све нужне форме и услови за продају стечајног имања и закључно измирење новерилаца ваља да су такви, да се брзо и са мало жртава све то постиже.