Бранич

796 ВРАНИЧ број 23 н 24

Имовинска власт на баштиннној целини недељива је т. ј. имовинска власт не може се делити а да се у исто доба баштина не распада. Појам тако зване фиктивне пли идеалне деобе имовинске властп код баштине немсгућ је. Када се баштина распада, добијамо нове самосталне баштине, код ко.јих су нмовпнске власти опет недељиве целине. Ово распадање баштине може да иде до крајности, а сачињава њено разграњавање. При томе своме распадању и разграњавању баштина задржава своје карактере и особине баш и онда када се колективизам сведе на самосталне јединице, јер деоба је проста сисија агрегата, а није никакво уништење или измењпвање старога живота нити старе имовинске системе. Ни код старе просте и јединичне (пнокоштине) нема још нпкаквих делова ннти икаквог имовинског искључавања; синови имају једнака права са оцем својим на имовину, а могу деобу да траже кад хоће. Старп Срби живели су особеним економним животом. Код њих је владала баштина заснована на писаном или бар обичајном праву. Ово је особена спстема недељиве имовинске власти, а породица је фактор имовински. Стари живот ствара се чим извесна добра (земље куће и т. д.) у имовинску власт породице дођу. — Овде је реч о породици у опште, како простој тако и сложеној или збирној. II у једном и у другом случају владају једни и исти законн земаљски (једна и иста имовинска система), и код једна и код друге појављује се баштина. Отуда: инокоштина развија се у задругу, као што се и обратно задруга н,а ннокоштпне цепа, све по једној и истој имовинској системи, системи недељпве пмовпнске власти. Имовинска власт већ и у клици својој садржп особине н карактере своје системе. — Стари живот гаси се кад се појам о имовини измени. Та измена имовине бива услед измене старих закона и старог обичаја. Но система недељиве имовинске власти спада у ред слободне деобе, с тога и баштина може увек дч, се делн, кад раздор и неслога у породицп (бпло збирној било јединичној) преовлада, и кад члановн нородице деобу захтевају, а врши се ирема слј г чајном броју мушких глава. Оваквој деоби основа је задругарска равноправност, а услов отсуство имовинских делова н имовинског нскљ}'Чавања. Деоба је овде сасвим случајпа појава (кад неслога и ра-здор у породици преовладају, и кад задругари иеће у заједини да живе). Вредно је овде напоменутн, да карактернстику колективне имовине носе у себи не само физички непокретна добра, као: куће, земље, лпваде и т. д., већ и физички иокретнн предмети,