Бранич

вро.ј 23 и 24

Е Р А Н И Ч

797

као: коњи, волови, плугови и т. д., јер све је то оиКено заједио• у српској породиди, и оно што се шбље, и оно што се не гиоље. 1 )Питање даље наступа кад, где и како је овај породични колективизам имовине у историји српској постао и развио се? У засебној расправи, Еволуција. сраске задруге део први, мп смо показали и објаснили, како је ова имовинска система постала и развила се још у најстарије предисторијско доба за време сточарства. Тада је породични колективизам стварао читава илемена. Но да, овде је реч о породици и баштини, а не о племену и племенштини (жупи). Баштина се тек појавила на пзвесном стенену економне еволуције, јер сточарска племена и првобитни сељани још немају појма о баштини. — Па у своме зачетку ни баштина нпје била посве самостална и независна. Ово је на.јпребио интегралнп делић братства, а породнчно вагомилање пзвршило се још у братству. Тек кад се братство распадне, добијамо појам самосталне баштине, али у исто доба имамо већ и нагомилану породицу на баштини. Породични је колективизам само делић. и огранак племенског колективизма, а постао је распадањем и деобом овога. Прве задруге нису се развиле из самосталних инокоштина, већ баш на против инокоштине су најпосле постале и то распадањем п деобом задруга. Но и код старе ннокоштине влада иста имовинека система, баштина. Цар сриски кад даје земљу неком и инокосном оцу, он је даје у баштину, т. ј. да имају једнака права и отац и син и унук и ираунук, дакле породици у опште. Кад се колективизам развије, па кад се ово нисаним или само п обичајним правом утврди, па постане закон за свакога, онда престаје реч о другим каквим имовинскпм појмовима, док се ови не развију. Против системе недељпве имовинске власти стари законодавац апсолутно нигде шпе грешио, јер нигде није наредио да. личност б}'де фактор имовпнски. Он је био потпуно свестан баштине и њеног значења. Шта више стари закоиодавац у толиком је степену нознавао баштину и њену природу, да је не назива више баштином кад почне да се измеће и да врдара. Нј г жно ће бити да упознамо на овоме месту у кратко и остале имовинске иојмове старих Срба, којп су постали баштининим изметањем. а који су били обично узгредна имовина, и врло се лако понова, у баштину претварали. — Овамо спада: Куиљеница. — Баштини супротпи појам о имовини. Док баштина вуче корен сво.ј од искони или бар од ирвих, купље-

Ј ) чл. 23 Пољпчког статтта.