Бранич

врој 23 и 24

ВРАНИЧ

83?

Тужеки Јанко иризнао је, да је Милош био у задрузи са њиме и као задругар његов у рату српско-турском погинуо; да је Јелица његова једина насљедница и да је на издржању код своје мајке Перунике, алн није одобрио деобу имања, тражећи, да му тужитељка Јелицу у кућу његову врати, коју ће вели издржавати као своје дете. Поднео је уверење општинског суда за доказ, да је он владања доброг а такав и уирављач своје куће. По овоме првоетепени суд пресудио је : „Да тужитељка има нрава за евоје дете Јелицу да одели део имања свога мужа, којн ће се (део) састојатн у ноловнии целог имања, које је до дана смрти нок. Милоша као задружно остало. Но у колико се овај део буде састојао из непокретности, тужеии има ираво иснлатити га готовим новцем ио нроцени вештака." Разлози за ову преоуду ови су: „Признањем туженога Јапка но § 180 грађан. иостунка доказано је, да је иок. Мнлош као задругар његов н у неоделитом стању у ирвом рату 1876 год. као војник иароднн ногинуо н да је након себе осгавио два женека детета — Петрију н Јелицу као насљеднице свога имања, од којих је Петрија носле очипе смрти умрла, и тако да је Јелица остала као једииа насљедница нмовпне свога оца нок. Милоша. „Кад ово стојп као доказано, као п то, да пмање између тужеиога н пок. Милоша и данас иије иодељено ио нризиању самог туженог, онда су деца нок. Милоша Петрија и Јелнца имајући у оспову ираво на наслеђе имања свога оца пок. Мнлоша по допуни § 52У грађ. законика од 28 Новембра 1859 год. (В№ 5282. — Збор. XII стр. 96) са смрћу његовом ностале насљеднице - § 394 грађ. законнка ноловине целог задружиог имања како нокретпог тако и неиокретног, које се је у времену смрти иок. Мнлоша као прнбавл.ено н заједничко затекло. А нраво наслеђа Петрије кћери Мшшшево, која је доцније умрла као малолетна и без потомства, но наређењу § 402 грађ. законика, нрешло је на и.ену еестру Јелицу, кад тужитељка као мати, своје нраво, које јој даје горње наређење закона, иеће да унотребн. П тако је Јелица иостала насљедпица целог имања, доводећн то евоје ираво од свог оца н од свстре Петрије, нити би се тулсени као задјц гар џок. Мплошамогао у овом случају користити законодавиим објаснењем § 523 гра1). законнка од 28 Јуна 1848 год. (В№ 1147 Збор. V етр. 49) — одпосно дела нок. Нетрнје, баш и кадбн се он овим ползовати хтео као задругар, јер ово наређење нзрнчно одузима само матери н удовицп — да насл>еди своје дете у задрузи умрло (?) а не одузима ираво Јелици као сестри да иас-љеди своју умрлу сестру Петрију, која већ но самом томе, што је женско лице, ннје била задругар тужеиог, да би овај њен део нмања н ако је у даљем степену сродник по § 528 грађан. законика првенствено насљедити могао. БГДН11Ч 53