Бранич

14: Б Р А Н II Ч БРОЈ 1 И 2

стоке, онда врше трговачке ио< лове, ма да ту стоку хране са храном, коју добијају са своје земље. Куповина ирвих материја споредност је за иисца, живоиисца, статуорезца, ирема томе није трговачки посао, јер главна це.т> ових лица. није препродаја хартије, платна, боје, мермера, т. ј. продаја прерађених материја, већ дела, која нису купнш, ио која су н.пхов замисао и остварење. Но догађају се тешкоће нри примени ових правила. Има жпвоппсаца и статуорезаца, вшпе или маље чувених, има живописаца, о којима се са основом може рећи, да продају са добнтком боје које су купилп. У иодобним случајевима има судија да цени, да ли у датом случају иостојн нроизвод ума вештаковог илп не постоји. Ако нађе да постоји дело ума веиггаковог, решиће да иије трговачки посао, а решење гласиће противно за оне молере, за које је још Цицерон казао: да им се плаћа рад а пе таленат. Из изложеног впди се, да је лако поставити правило, али да је тешкоћа у примени, и да у сваком случају треба испитивати улогу коју игра куп.вена ствар и уверити се, да ли је она пре препродаје сматрана за главну или сиоредну. Постав.вено је питање, да ли је трговачки посао куиовпна оруђа п снрава од стране раденпка, и првих материја од стране рукоделца (или занатлије, т. 1. §. 16. устројства). Једни уче да није трговачки посао. кад раденнк купи оруђа и справе потребне за вршење свог позива; јер ова куповгаа ие чини се у цел.и препродаје. већ раденик купује те стварп за своју потребу као и сваки потрошач. Други уче да је ова куповина грговачки посао, што у цени нредмета. које радник изради, Фигурише и цена дата за те ствари, т. ј. интерес и отплата канитала употребљеног за њпхову набавку. Ово друго мишљење није основано, јер и ако раденмк наплаћује уз евоју зараду и некн део цене за унотребу својих ствари, опет тај део цене сноредан је нрема оној, која му се даје за његов личан рад. Куповина потребпих оруђа и