Бранич

Г ^ • шт •"- - ; • , ..< • : ..■-■- ■ .-;:-■■ - ; < V." БРОЈ 1 И 2 Б Р А н и ч 15 справа од стране раденнка не долази иод §. 17. устројетва јер раденик то не купује у цељи препродаје. Са свим је разлпчно са првнм материјама које је купио рукеделац и исте продао пошто их је прерадио. Рукоделац, кад ради иа материјама, које је добно од наручноца, не врши трговачки поеао, кад би и он томе додао и иеке споредности, н.пр. поставу, дугмад, конце итн. Ако рукоделац др.жи дућан, у коме продаје производе свог рада, онда се куновина материја, које је прерадио, сматра за трговачки иосао, и он за трговца или занатлију. Подељена су мишљења о рукоделцу, који ради само по поруџбнни. Износе се два разлога: да се може нрименити текст т. 1. §. 17. други, да не може, што је то просто вршење позива, који закон не сматра за трговачки носао. Овде се не може поставити апсолутно правило, пошто се у сваком случају има пазити на то, на шта је непосредно управљена спекулацнја, да ли само на рад нли на прераду нрвих материја, у ком је случају трговачки носао. Простн рукоделци, који раде само по наруџбини, и на добијеној материји од наручиоца, а не кунљеној, не могу се уврстити у ред трговаца, јер њихова спекулација није управљена на прераду н продају купљених материја, већ само врше свој позив за плату, а њихов нозив закон није огласио за трговачки. Још у почетку приметили смо, да, н ако закон помиње само куповину, да је опет иризнато, да се ствари могу прибавити и путем промене а у цељн препродаје. Даље, да је у Француском законику, изречно прописано, да је трговачки посао не само куповина у цељи преиродаје, ве-ћ и у цељи давања под кирију купљених ствари. Истина то ни]е поменуто у нашем §. 17. т. 1., *ли нема сумње да се н куиовина ствари у цвљи давања иод кирију, н но нашем праву сматра за трговачкн посао, што * овде постоји препродаја, нстнна не сам« купљене ствари, ади ирепродаја употребе стварн. 1 )

*) Како се «тране иогоде за етвар ж цену, одмах ј» по §. 680. грађ. зак. ж. уиотребљсње ствари куаљено.