Бранич

2

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 1 II 2

0 ТРГОВАЧКИМ ПОСЛОВИША НИШЕ ЈђорФј.е '^Џ. ^Јср^е-б-И/^ нроФ тргов ирава Шта је грговачкн иосао? то је питање од велике важности у трговачком ираву, јер за трговце , по §. 1. тргов. зак. слштрају се она лица, којима је трготње, вршење трговауких иослова, обично занимање. У трговачком закоиику нема прописа о томе, шта закон сматра за трговачке иослове. 0 томе налази се иропис у §. 17. устројства трговачког суда. Ово је не само иогрешио, но може дати повод рђавом разумевању, што би нско могао узети, да је само са гледпшта надлежности трговачког суда, валшо знати, да ли је известан иосао трговачки или гра! ански. У очима економнчара, улога је трговине да олакшава циркулапију добара, да нронзводе (природне или прера!ене) иружа иотрошачима који пх троше или унотребљавају за нову производњу. Са правног гледишта, оно што карактерише радњу трговаца то је, што добра и вредности само пролазе кроз њпхове руке; они немају намере да над њима задобију деФиннтивна права, већ само ирелаз.на, иа и сама ова нрава за њпх су споредпа. јер њихова је главна намера спекулирати на ироламу тпх добара илп вредности кроз њихове руке. Трговци не прибављају ствари што их иотребују да их имају, већ у намери да се користо пренродавајући их. Непрестана циркулација добара и вредности и објашњава, за што је нотребна велика брзина при трговачким иогодбама, и оправдава за што је за трговце издат нарсчит« законик, јер трговачко з- конодавство нарочито нма за цељ да организира ову брзииу, а у исто време као допуну тогјц већи кредит а н всКу сигурност. Важно је разлнковатн трговачке нослове од нетрговачкжх иослова, што се само оно лиг.е, које се обично бави трго-