Бранич

БРОЈ 1 И 2

Б Р А Н 11 Ч

Кад су пре дванаеет година од етране народног претставншптвл потражене озбиљне реФорме казнене процедуре, у смнслу јаче лпчне н домаће безбедностп грађана, онда се првп нуг у законодавном телу чула озбиљна реч о незавпсностн судијској, као једном од најважнијих услова за тражену безбедност. Но у то време, та реч нити је довољно потномогнута од сгране народног претставнпштва, нити је свесрдно нрихваћена од стране тадагање владе, ма да је члан законодавног теда, којију је изустио, био владин посланик, и чокек. који је из раннјег времена, као публициста показао, да је ватрен борац за политичке слободе и њихове гарантије. И тако је нитање о незавпсности судија, као једна од најважннјих гарантија за грађанске слободе, остало нерешено. Борба у штампи око иолитичких слобода, продужила се међутпм, п изазвала груписање разних нолнтнчкпх партија, које су почеле да пстичу јавно и своје програме. У програму једне од политичких тадашњих паргија, читали смо нзмеђу осталпх тачака једну, која је обећавала незавнсност судија. Тако, дакле, питање то једва је једном узето у озбиљно нретресање. И доиста, кад је та партија 1880 год. дошла на владу, видимо, међу првнм иредлозима владнним народној скунштини, и иредлог закона о судијама. Законодавству од 1881 године има се захвалитн на решењу закона о судијама, који смо нанред спомињали, и којим су судијама први пут потиуио гарантована права на независност и сталност у звању. Начелне одредбе у овом погледу нрецизно су изложене у члану 9, који гласи: „Судије су у својим звањима сталнн. ..Судија не може изгубити евоје еудско звање и с њим скопчане користи, без пресуде редовннх судова, или по нрописима овога закона. „Судија не може бити стављен у пензију. осим случаја, које овај закон прописује. „Судија не може битп ни по иотреби службе, а ни са унанређењем нремештен нрогив његове воље, било у нстом звању или на какву другу судску илн уиравну службу."