Бранич

28

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 1 II 2

довољно је да се види, како је судијска стадност зависила често пута од воље овог и.ш оног мипистра. А по себи се разуме, да је то веома утицало на судијну еамоеталност п иезависност у суђељу. И старо н ново законодавство непрестанце и без измене одржава начело независности судова у изрицању нравде; али то није доста. Треба и оргапи. који изрпчу иравду, да су иезависнн у своме личном опстанку у звању. Независност судска и незавпсност судпјска два су разна појма, као што смо то раиије напоменули. Сви досадањи законодавци наши казали су судијп. истина сваки другим речима, алн у самој ствари ово: . ; Као орган за изрицање правде по закону, ти си ненристрастан као и сам закон. Буди такав за судским столом, па се не бој од страха ни онда. када би влада земаљска из своје сопствене заблуде. пли заведена упливима, који је тренутно окружавају, заповедала да погрешиш иротив своје дужностп, нити се иоводи за својим падама п онда, када ти она или ма ко Други даје обећање и мами те, да учпниш нешто. што је нротнвио твојој дужности." Законодавци су то све лепо и нрекрасно казали судиј и; али законодавци треба у исто време да воде рачуна о судији, као човеку, који је подложан слабостнма, којпма је више пута тешко одупрети се. Судија је могао са основом да одговорн законодавцу: „Тн од мене тражпш нешто, што је надчовечно а ја сам слаб као и остали људи; ако хоћеш да будем непристрастан и независан у изрицању правде, помозп мојој савеети: ослободп ме од страха и наде, оепгурај ми моју судијску столицу, докле се год неби доказало, да сам ностао издајник дужности, које ми налажеш." Законодавство, које прокламује само независност у изрицању правде, а не ограђује органе за изрицање правде нравним гарантијама у њиховом личном онстанку и иоложају у звању, — не може се похвалити, да је бог зна шта учпнило за обезбеђење правде у земљи. Потпуна независност судија, то је гарантија за савесно изрицање иравде. Наше законодавство дуго се устезало, да ову пезависност судијама призна п ујамчи.