Бранич

60

Б Р А [( Н Ч

БРО.Ј 1 II 2

но томе ова пресуда као противна тачци 2 § «04 грађ. суд. пост. не одговара закону." Анелац. суд не прими ове примедбе са ових оиет разлога: „Ма да је војска државна установа, опет зато апелациони суд налази: да она припада становништву оне општине у којој и докле станује, н према. томе требала је тужена општина, кад је издавала нод аренду наилату таксе на клаље стоке ; да у уговору, који је са тужиоцем А. закл,учен, и потврђен полицијском влашћу, каже, да се наплата таксе на клање стоке, неће односити и на војног лиФеранта, п по овоме јасно је, да је овим уговором тужиоцу дато неограиичено право наплате ове таксе од целе онштине, неизузимајући ту и војску, према чему тужена је општнна одговорна тужиоцу за ову накнаду." Но касац. суд у својој општој седници 16 Децембра 1887 год. Бр. 4346 утврди, да су примедбе оделења саобразно закону изречене а противразлозп апел. суда да не стоје, с тога му препоручи, да по примедбама и пОступи. У томе је смислу решен подобан случај п 17 Новембра 1887 г. Бр. 4009 у III оделењу касац. суда. Саопштио М. Д амјановнк

К&ИЖЕВНОСТ

31оуепзкЈ РгаупЈк, који је излазио 1881 —1883, почео је од нове године опет излазити у Љубљани. Издавалац и уредник му је др. А лфонс Моше. Излази један пут месечно на два печатана табака. Стаје на годину 4 Фор. а. вр. Уредннштво је V БјиМјаш, Егапсшканвке иНсе 84. 16. — Преноручујемо овај лист нашим читатељима. Српски правници треба пажљиво да прате словенску нравну књижевност и да је помажу, јер је књижевност најпоузданије срество и најнречи пут којим се можемо приближити нашој словенској браћи. * * * Изишда је и друга свеска (првог дела) Теорије казненог ирава од Ј. Т). Авакумовића. У њој је свршетак прве књиге: о неуЈЈачуњпвости (стр. 178—260), и отпочета је друга књига : о иотребној одбрани (стр. 265—335). У уредништву Бранича могу се добити обе свеске, а прима се претплата п на цело дело.