Бранич

БРОЈ 1 и 2

Б Р А Н И Ч

7

у трговачком праву гледати на начине, усвојене за пренашање извесних ирава, јер те Форме не могу изменити унутарњу ирироду погодбе, и датп јој грађански карактер. Следствено томе и сматра се за предмет трговачке куповине, право ексилоатисати какво нзумеће, ираво нечатати и издати какво књижевно дело, трговање са државинм рентама, нарочито куиовнне варошкпх и жељезничких облигација и т. д. II иравосудство усвојило је ово мпшљење. Оно иризнаје куиовнну јавних еФеката за. трговачки носао, кад је та куповина учињена у цељи спекулира&а. А ако је такова куиовина учшљена само у цељи, да се на уложени новац вуче некн пнтерес. онда је то грађански иосао, јер ту оида није постојала иамера сиекулирати са купљеним еФектима. Из изложеног излази, да у т. 1. 17. уиотребљеие речи: храни. есшт, имају шири значај, н прпмењују се на све етвари које могу бпти иредмет трговачких апекулација. Ну да лн се могу применити п на иетмкретна добра? нарочпто што се зна, да и непокретности могу. бити предмет сиекулацпја, као и покретне ствари. Истина, вредност непокретних етвари није тако нромењљива, као што је случај код покретннх ствари, а и пренашање својине нпје тако лако и брзо, али опет дешавало ее, да се врло много спекулпралО са куиовином и продајом земљишта. Често се дешава, да иеко лпце купи велики простор земље, у намери да га распрода у мањим комадима, и у практици она лпца, која се обично баве таквпм пословпма, називају се трговци са непокретним добрима. Код куповина неиокретностн нашазимо дакле, први и трећи елеменат трговачких послова, — куиовпну у цељи нрепродаје. Да ли се ту налази и други, да ли се може рећи, да је предмет ове куиовиие ствар, која може ући под нојам хране, I саама ') У француоком праву, експлоатација рудника, нс сматра се 8а трговачки, већ аа грађански посао.