Бранич

Б Р А Е И Ч

повина зграде у цељи порушења н препродаје отуда добијеног материјала, трговачки посао, исто је тако трговачки посао, кад неко закупи шуму у цељи да псече дрва и иста распрода, јер и овде ја намера управљена иа спекулирање са исеченим дрвима, дакле покретним стварима. !) Али ако би купац у исто време купио и земљнште, онда је куповина грађанска, ма да постоји намера продати материјал и дрва. Покретано је у науци питање, да ли се може сматрати за трговачки носао, кад предузимач грађевина купи плацеве у цељи иренродати их, пошто на њима подигне зграде? Једни доказују да то није трговачки посао, из разлога, што само покретне ствари могу бити иредмет трговачких послова. Непокретностн ннсу подесне, као покретне ствари, за брзи и лаки трговачки промет. Што они, који се одају оваким спекулацијама, могу имати добити и на материјалу, то не чнни да је ово предузеће трговачки посао, јер они продају озидану — дакле непокретну ствар, а ова не може бити предмет трговачких нослова. Но данас преобладало је, у науци и правосудс.тву противно мишљење, по коме предузимач куиује материјал у цељи препродаје пошто га изради у облику зграде, према томе врши трговачки посао, јер такво иредузеће представља сваки могући трговачки ризик и изглед на добит. Није главно, што је купљенп материјал од покретног постао непокретан, услед спајања са земљом, но главно је, шго је спекулација поглавито управљена на разлику цене материјала у сгању робе, увећане вредношћу рада, и цене, која ће се добити препродајом. Кад предузимач грађевина, који обично нодиже грађевине на ту]>ој земљи са својим матернјалом, тим сампм врши трговачки посао, према одредби т. 7. §. 17. устројства, онда мора имати то својство и онда, кад подиже грађсвине на земљишгу купљеном у цељи нрепродаје трећему, пошго на

Но §. 187. грађ, зак. трава , дрва, плодови, и све што звмља излаје, неаокретно је добро, докле се од земље н<& одвоји...