Бранич

7?

суђеља, да ли ваља што год његов етпл; или бол>е рећи, како ои уме да изрази своју мисао иисмено или усмено. Значи, дакле, да ви једнога штудента нрава, чим вам поднесе школску сведоџбу и покаже да је свршио куре и навршио 25 год., можете одма еа школске клуие да пошљете на судијску столицу, пре но што је он можда и завирио у судс-ку канцеларију, и пре но што је показао, да има сва она евојетва, која га чнне правим судијом. Што је ранпје законодавство тако лак услов за ирнјем у судијеко звање ноложило, то се могло правдати оскудицом спремннх кандидата за то зваље; алн данашње законодавство тнме се не може правдати. особито још и с тога, што је оно оставило министру правде на вољу, да сам без икакве контроле кандидира кога хоће за судпју првостепенога суда. Оно, пстпна, до сад нпје било случаја, у колнко знамо, да је којн мнннстар, кога свршеног правника, одма п непосредно нз гаколе нослао на суднјску столицу, пре но шго бп овај ма колпко време у практичкој прниремн нровео; али то не нскључује могућност, да у будуће који мпннстар ово п то с пунпм правом, учинп, докле год трају овакве одредбе у члановима 1. н 6. закона о суднјама. Н аше закоиодавство у овом погледу још је п недоследно. , Оно тражн за нека друга занимања, која нису важнија од судпјскога, неку претходну практичку снрему, неку опробаност. Тако, на прилику, за правозаетупнпчко звање, поред нравнпх наука. тражн се још не само најмање двогодишња практика у суду пли код правозаступника. него и полагање правозаступннчкога исппта (§ 3. закона о правозаступнпцима). Ми мнслнмо, да је у интересу правосудства, да се п од онпх, који хоће да буду судпје, потражи, осим теоријскога. још и неко нрактичко снремање, и то у судској канцеларији, те да се задобије још једно јаче јемство, да ће у судијска звања улазнтн само онн млади људи. који су способнп, пзвеџбанп, и који су већ доказе за то дали и задобили иоштовање оннх. са којима ће у друштву вршити послове тога деликатног звања. Ако хоће да пма епособне и опробане су-