Бранич

80

Б Р А Н 11 Ч

БРОЈ 3 II 4

број, онда касац. суд позива у своју седницу предеедиика анелац. суда или застунајућег га члана. који добпја право гласања, п нрнступа се пзбору. (чл. 17.) По свршеном избору, о коме се заппснпк саставл.а п од свију прнсутних нзбпрача потпнсује, нзвештава се министар нравде, којп су нзабрани и са колико гласова : и од ових каидидата министар правде предааже једнога па упражњено место владаоцу на утврђење (чл. 7, 8 и 15.) Дакле, за једно унражњено место, председника првостененога суда, члана или иредседннка анелациопога суда. министар може имзти на расположењу четпри кандидата, два од касационог а два од апелационог суда предложена. ако се случајно не десп, да једно исто лице буде од оба суда кандиднрано. А за једно место члана или председника касацпоног суда, министар има на расположењу само два кандидата. II од ових кандидата влада узима онога, разуме се, којп јој ;је иоволј Н пјп, и нредлаже владаоцу ради иостављења. Има разних начнпа за бпрање судпјагн сваки начиа има својнх бранилаца. Избор судпја општим гласањем народа, то је снстем поглавито републпканскн н демократскп. Њега препоручује радпкална школа нз начела: што је народ једпни нзвор властн. и што из њега треба непосредно да нроизлазн, у своме трогубом облпку, законодавиа, извршна н судска власт. Па кад је, вели, онште глаеање доста разборито за избор својих пуномоћннка, којн праве законе, онда се не може допустпти. да је оно неспособно да избере и пуномоћннке, који ће законе да прнмењују. Француска револуцпја увела је била нзборну нравду. Народ је сам избирао судије на нзвесно креме. Али се наскоро тај систем показао као незгодан, и ои је одбачен. У Америцп грађани избирају судије; алп шта бива ? Сготинама чпновника долазе и падају са једним мпнпстром, нродужава се посао нречишћавања, основан на новерењу нли неповерењу, и, у том непрекидном доласку и одласку иокретног особља, свака странка, свака група. свака Фракција, једва чека да