Бранич

БРОЈ 3 и 4

Б Р А Н И Ч

81

протури своје људе у службу у корнст својпх амбиција. И оида није нп чудо, што у неким процеспма судија сирома мора тако да размншља: ,.ако не жртвујем закон, онда ме неће понова изабрати." Најватренији обожаоци Америке нризнају овај неред у служби н стиде га се, Судију никада не треба доводити у нужду, да бира између дужностп п лнчне користи. Установитп опште гласање за улазак у судннцу, значи оставпти судију на милост п немплост оних. којпма судп. Као несагласан са идејом правде п противан начелу судске независностп, овај апсолутпи систем осуђен је уједно здравнм разумом. пскуством н исторпјом. п одбачен у свнма земљама. где постоји независност судска. Други је начин, да судпје гаме бирају судију. Али овај начин има то незгодно дејетво, што скучује дух н преувелпчава лпчни интерес. Скучује дух за то, што ће се избор кретатп само у гранпнама судскога особља, п неће се освртати на нове правнпчке снаге пз другпх редова правознанства, које бп у судијски ред уносиле нов. напредипји дух науке; а нреувеличава лични интерес с тога, што ће на тај начин само судско особље пмати претензије на попуњавање упражњених судијских места. нарочито виших, и искључпти сваку коикуренцију са стране. Између ова два извора за попуњавање судпјских места, од којих је један сувише нростран, а други сувише стешњен, налазн се спстем предлагања, коме је следовала у новије време Белгија. Чланови касационог суда именују се на две листе, од којих једну предлаже сенат, а другу суд; а чланови апелационог суда. и председници п потпредседннци првостеиених судова бирају се на две листе, од којих једну предлаже апелац. суд, а другу провпнцијални савети. Листе се иубликују у званичним новинама, и, после петнаест дана, Крал> чини напменовање. Али и овај еистем многима се не допада с тога, што су у изборе судија умешани сенат и провинцијални савети, који ће да уводе политичке страсти у један домашај, из кога треба да буду избачене. Еранич, год. Н. С