Бранич

БРОЈ 3 1! 4

Б Г А Н II Ч

83

Ко год искрено иравду љуби, мора с нама заједно желети, да се против могућности оваког нереда у судству оградимо што јачим јемствима закона. Не треба нпко да нас криво разуме : ми тражимо да органи правосудства буду неутралан израз и оличепи дух само правде н закона. Многн држе, да је судији слободно, као н другом грађаннну, ]г да може припадати овој или оној иолитичкој странцп; па ипак да буде у дужности евојој ирави неутрални еудија. Али мп не можемо да делимо то мшнљење. Није могућно да судпја као човек има два срца и два разна осећања, једно које би чувао за етрапку и остављао нред вратнма судннце. а друго, које би уносио у судницу, да га у тренутку нзрицања правде између днс завађене стране стави у неутралан посао суђеша. Да се такав човек као судија нађе. то бп била необична нојава, то би био човек изнад обичне човечије прпроде. Законодавство пак мора да се осврће на оно, што обично у нрнродн људској бива, п да обезбеђује правду против свега онога. што је изопачити може. Једио од пајјачих средстава за обезбеђење нравде налази се у начину бирања судија. Дружпнама, у којима се упразни место судије, као најнадлежнијим, треба ионајпре дати нравода иредлажу кандидате; јер ће њиии предлози понајвпше одр говаратп традицијн судскога тела. Али, да бп се у те азду жине, које су мало нешто затворене, уносио спољашњн-в ваоиТ" ваља дати ираво нредлагања и правозналпима с ноља, којн су пзвеџбани правозаступничкпм пословима илп предавчгАиа науке у школн. Тако, дакле, касационн суд заиста је најнадлежнији, д.„ предлаже себп чланове; и то је добро што наш законодавац већ тако наређује. Но пре, него би касац. суд то учинио, ваљало би му дати властп, да нозове апелацнонп суд, да му овај означи неколико кандидата. На тај начин пре но што приступп избору, сазнав за те разне кандндате касациони •суд ће имати у рукама најсигурније елемепте спојега избора 6*