Бранич

84

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 3 И 4

Поред тога треба дати право предлагаља још п адвокатском и проФесорском телу, као елементима, који по закону такође могу улазптп у састав еудијекога тела. Опуномоћенпцп, које бн пзабрао адвокатскп скуп од своје стране п пз својега реда, и оиуномоћенпцп, које бп проФесорп права на великој школн између себе пзабрали, ималп бн да саставе заједничкп један скуп правозналаца, којн бп од своје стране предложно два капдпдата на уиражњено место касацпоног суднје. Какав ннжн судпја без значаја у своме кругу, какав адвокат без икакве важностп у своме реду, неће заиста моћи случајним или тренутнпм политичким благовољешем продрети у највншп суд, код ова два изборна скуна, који су доста широкп да нознају оне, што у нстини заслужују го место, а доста узани, да измакну испод политнчкога вихора. ЈТа овај начин точак избора окретаће се правилно: касациони суд ће иредлагати на упражњена места својнх чланрва, људе из судијскога реда пре но из осталих редова. а исто тако радпћеи скуп правозналаца: за једнпм предлогом, којн пада на про1>есора права, следоваће предлог, којп пада на адвоката. И тако мшшстар правде имаће пред очима редом једно за другим све оне кандпдате, које окружава законнто поверење одличних п уваженпх худп, којн заседавају у седннци наборнога скупа. На овај начин мпслпмо да бп се дало још јаче јемство за добро правосудство у земљи, него ли што се даје по еадашњем једностраном начпну бпрања. Овај исти начпн избора могао би се усвојитп и за апелационе судпје. Т. ј. апелациони суд предлагао бп од своје стране два кандидата, а скуп правозналаца од евоје стране такође два кандидата за свако упражњено меето судије у апелационом суду. А за првостепене судије могло би се уредптп тако, да их иредлаже онај првостепенп суд, у коме је~место упражњено. Овако модиФикован, био би но нашем мишљењу, најбољи начин бирања и предлагања виших и нижпх судија. Ми држимо да би овај начин, не кварећи судијеки морал, уноспо у